Metla počistila spremačice

Subotica – Kada dođu na posao, medicinski tehničari na odeljenju rehabilitacije Opšte bolnice u Subotici zasuču rukave i spremaju ordinacije, kroz koje dnevno prođe oko 300 pacijenata, a povremeno i operu prozore. – To radimo kada je neophodno, ali kolege koje se bave rehabilitacijom beba, svoje prostorije spremaju svakodnevno, jer mi nemamo spremačice – kaže nam jedan iskusni tehničar.

Umesto spremačica sa metlom i krpom, na odeljenje su stigle bočice sa tečnošću za dezinfekciju ruku, ali je jasno da to nije dovoljna zamena za pranje podova i brisanje inventara. Ovo, kažu, nije rezervisano samo za odeljenje rehabilitacije, a pitanje spremačica već nedeljama je centralna tema kojom se bavi gradska vlast u Subotici.

U slučaju bolnice, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru osim medicinskog osoblja uticala je i na one koji održavaju higijenu. Posledice vladinog ograničenja o maksimalnom broju zaposlenih koji primaju zaradu iz gradskog budžeta iz prve polovine godine, tek sada se osećaju. Određujući broj zaposlenih, odbornici Skupštine grada nisu se mešali kako će to uraditi kolektivi, te su na leđa direktora prevalili odluku o tome kome će uručiti radničku knjižicu.

U većini preduzeća tako su prve stradale spremačice i portiri. Opšte obrazloženje je bilo da se oni mogu angažovati preko agencija, a da bi svako drugo „rezanje” radne snage uticalo na kvalitet delatnosti. Tako su u javnim preduzećima ostali zaštićeni oni koji su do radnog mesta stizali preko partijskih i drugih veza, bez obzira na sposobnosti, a firme se lišavale spremačica.

Da u ovom slučaju ne važi deviza da koga nema bez njega se može, uverila se uprava Predškolske ustanove „Naša radost”, koja se sedmicama brani od nezadovoljstva roditelja i pitanja političke opozicije zbog čega su obdaništa prljava. Zabrinuti roditelji na lokalne sajtove „kačili” su fotografije neurednih prostorija u kojima borave njihova deca, ali i navodili da vaspitačice ne mogu da stignu i da podele hranu, i da čuvaju decu, i da spremaju krevetiće, u čemu su do sada imale pomoć „tetkica”.

Veljko Vojnić, tehnički direktor PU „Naša radost”, danima objašnjava da je to samo kratkotrajni problem „prelaznog perioda” dok se ne potpiše ugovor sa agencijom. Vojnić takođe tvrdi da ne samo što su se uklopili u broj zaposlenih, već su izdavanjem posla agenciji i uštedeli.

– Mi smo uradili procenu koliko nas staje bruto zarada žena koje održavaju higijenu, sa svim socijalnim davanjima, a mi smo pretežno ženski kolektiv i imamo dosta bolovanja, troškovima za prevoz i kupovinom sredstava za higijenu. Naša kalkulacija je pokazala da je to na nivou dve godine oko 97,7 miliona dinara. Na osnovu toga smo raspisali javni tender i prihvatili ponudu agencije „Secut” iz Beograda, na godišnjem nivou od oko 30 miliona dinara. Na taj način očekujemo da u dve godine imamo uštedu 20–25 miliona dinara – kaže Vojnić za „Politiku”.

Iz PU „Naša radost” otišlo je četvoro ljudi iz administracije, a od 72 spremačice starije su uzele otpremninu, dok je većina potpisala ugovor sa novom agencijom.

Sindikat radnika u socijalnoj zaštiti ne smatra da je otpuštanjem spremačica napravljena ušteda. – U Centru za socijalni rad procenjeno je da imamo troje viška zaposlenih, iako imamo manjak radnika u socijalnoj zaštiti. Otkaz su dobile dve spremačice i kurirka, koja je povremeno radila i kao spremačica. Njih tri su nas mesečno koštale do 94.000 dinara u bruto iznosu, a umesto njih sada sprema agencija „Revnost” koju mesečno plaćamo 75.000 dinara. Agencija je angažovala samo jednu spremačicu koja ne može da stigne da spremi naša dva objekta – kaže za „Politiku” Sreto Rauković, predsednik granskog sindikata socijalne zaštite u Subotici i poverenik za region Vojvodine.

Umesto kurira, sada socijalni radnici raznose dokumenta i gubi se prostor za njihov kvalitetan rad, i tu nema uštede, već se čini da je ovo način da se budžetski novac prelije u privatne džepove, smatra Rauković.