Sve manje čekova u opticaju

Iako se čini da građani i dalje u velike nabavke ne idu bez čekova koje mogu da odlože i do deset meseci za hranu ili godinu dana za tehničku i drugu robu, podaci iz velikih trgovinskih lanaca pokazuju da kupci sve manje koriste ovu vrstu kreditiranja. Preciznih podataka o tome koliko su banke od početka ove godine izdale čekova još nema, međutim, kako kažu u Narodnoj banci Srbije, prema prvim podacima koji su stigli do njih, čekova je sve manje u opticaju. Prema informacijama iz NBS u 2015. godini realizovano je 8,8 miliona čekova, što je za četiri miliona manje nego u 2014. godini.

To ipak ne znači da se kupci odriču počeka, jer sve je manje onih koji sa prosečnom platom mogu da namire račun odmah, nego sve više njih koristi platne kartice sa kojima takođe mogu da odlože račune na više meseci.

– Kod nas se tek tri odsto prometa obavlja čekovima. Kartice se koriste i do 10 puta više u odnosu na čekove i to je prosek za sve naše prodavnice. U „Maksiju” se može plaćati čekovima na odloženo do 90 dana, a u „Tempu” do 270 dana, kaže za naš list Nikola Papak, menadžer korporativnih komunikacija u „Delezu“.

Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala „Kamatica” kaže da su najveći promoteri čekova kod nas trgovinski lanci koji ih koriste kao sredstvo promocije i najjednostavniji način da privuku kupce sve dužim rokovima otplate.

– Kupovina na odloženo je građanima vrlo bliska i svesni su svih pogodnosti koje ona donosi. U prilog čekovima ide i to što se na njih ne plaća kamata, dok sva druga sredstva odloženog plaćanja koštaju. Zato čekovi i dalje egzistiraju u Srbiji iako bi banke, ali i vlasnici kartica bili zadovoljni da ih nema i da umesto ovog ponude druga sredstva kreditiranja koja mogu dobro da se naplate, kaže Uzelac.

Ček je, svuda u svetu, pa i kod nas, gotovinsko sredstvo plaćanja, međutim naša specifičnost je što se kod nas koristi kao vrsta kredita. Većina trgovaca oglašava takozvani ček na poček koji podrazumeva da se roba čekovima može platiti na nekoliko mesečnih rata, pa i na poček do 300 dana, koliko, na primer, najviše daju u velikim trgovinskim lancima.

Za plaćanje čekovima na rate važi da je to beskamatno kreditiranje, što nije tačno, jer cena kreditiranja nije eksplicitno navedena nego je skrivena u ceni proizvoda. Trgovci mušterijama otvoreno kažu da robu, najčešće odeću i obuću, koju plaćaju gotovinom mogu da dobiju po ceni nižoj i do 10 odsto, dok je za čekove ona naznačena na proizvodu.

Čekovi su svakako jeftiniji način zaduživanja od kreditnih kartica kod kojih je mesečna kamata na dug dva odsto, a na godišnjem nivou iznosi i 30 procenata. U opticaju je oko 1,1 milion kartica.

U NBS za „Politiku” kažu da je u prošloj godini obavljeno 121,8 miliona transakcija platnim karticama u vrednosti od oko 223 milijarde dinara. Prosečna vrednost transakcije iznosila je 1.832 dinara. Sa druge strane, u istom periodu čekom je plaćeno 8,8 miliona računa vrednosti oko 39 milijardi dinara, dok je prosečan iznos čeka bio 4.412 dinara.

Razlog što se građani sve više okreću karticama je verovatno to što banke ne izdaju čekove tek tako, nego uglavnom u visini mesečne plate. Na primer, ukoliko je nečija plata 55.000 dinara, taj klijent može da dobije 11 čekova. Neretko se u bankama može prisustvovati raspravi između klijenata i bankarskih službenika jer su ovi prvi uplatili na tekući račun dodatna sredstva, pošto im je, na primer, letovanje „uhapsilo” sve čekove, u nadi da će im banka dati dodatne.

Politika „kolika plata toliko čekova“ je u Unikredit, Rajfajzen, NLB banci, s tim što u Rajfajzen banci ukoliko klijent dostavi banci profakturu ili fakturu da kupuje određenu robu na odloženo plaćanje, može da dobije veći broj čekova nego što je prosek njegovih redovnih mesečnih primanja.

Sosijete ženeral banka, na primer, u svojoj ponudi uopšte nema čekove, dok je Komercijalna banka jedan od malobrojnih koja, u zavisnosti od utvrđenog boniteta klijenta, izdaje i veći broj čekova od prosečnog priliva po osnovu zarade ili penzije.

U Erste banci u obračun ulazi prosečan tromesečni iznos priliva na tekući račun, koji se deli sa maksimalnim iznosom na čeku, a to je 5.000 dinara. Ukoliko klijent ima odobren dozvoljeni minus može dobiti dodatni broj čekova, do polovine odobrenog dozvoljenog minusa. Pri izdavanju novih čekova vodi se računa o iskorišćenosti čekova koje je klijent prethodno uzeo. U Intezi kažu da broj izdatih čekova zavisi od primanja i depozita.