Vozove znamo da gradimo

U nedavnoj kolumni, programski direktor CIRSD-a Nikola Jovanović pisao je o poseti naše državne delegacije Francuskoj, pominjući zajednička ulaganja u železničku mrežu.

Kad se ide u Francusku, treba da se zna da je SNCF najbolja evropska železnica, za koplje bolja od drugih. Nastavak saradnje sa SNCF i njenom pratećom industrijom bio bi vrlo koristan za Železnice Srbije, a treba podsetiti da je „Jasenica“AD, kasnije „Goša”, osnovana 1923. godine s ciljem opravke i konstrukcije železničkih vagona francuskim kapitalom u vrednosti četiri petine od ukupnog osnivačkog kapitala. Prvi generalni direktor ,,Jasenice” bio je Francuz Iber Mišelan. To je bila, posle bajkovitog savezništva u Velikom ratu, prva civilna investicija s kadrovima koji su završavali stručne škole u Francuskoj. Početkom šezdesetih od Francuza smo dobili licencu za putnička kola tip „Y”, a prijateljstvo su iskazali i devedesetih, kad su jedan vitalni sklop za putnička kola isporučili JŽ, i pored embarga UN.

Da li je premijer Srbije, pripremajući se za pomenutu posetu, znao ovu istoriju naše saradnje? Ako je znao, onda nije dobro za srpsku železničku industriju što se s uvozom vozova (EM i DMV) nastavlja iako se, s obzirom na resurse, oni mogu ponovo proizvoditi u Srbiji.

Da znamo da gradimo najbrža putnička kola, pokazao je „Goša” kad je Železnicama Srbije isporučio 23 putničkih kola za brzine do 200 kilometara na sat, s klimom, perfektnim dizajnom, vakuum toaletom i drugim atributima visokog komfora. Proizvodnja ovakvih kola znači da su na vozovima sva „vagonska“ rešenja, osim pogona, već tu! A šteta je da su ovakva kola jedva prošla brzinom 50 odsto manjom od projektovane, jer nemamo prugu za 200 kilometara na sat! Prva takva vožnja bi mogla da bude na pruzi do Budimpešte... Kinezi su spremni, a mi!?

Proizvodnja novog elektro i dizelmotornog voza je veoma težak zadatak, ali reprojektovanje poznatog voza koji trči po Evropi je apsolutno moguće i u kratkom roku! Naše železnice i „Goša” su bili blizu takvog rešenja, sa inopartnerom, uz proizvodnju „fifti-fifti” i montažu kod nas, ali NATO bombardovanje ih je u tome sprečilo. Dva uslova su ovde važna: gde i s kime proizvoditi? Od šest srpskih železničkih fabrika koje su u stečaju ili su pred stečajem, najbliži je, kao nosilac proizvodnje, „Goša”, bivši proizvođač vozova, jer ima sva neophodna postrojenja, probnice, tehničke gasove i dr. U „Goši” trenutno nema dovoljno kadrova, ali ih ima u fabrikama u stečaju, na katedrama fakulteta BU i drugde.

Čemu sve ovo kad je lakše kupiti od drugih? Najpre, zato što je reč o strategijsko-bezbednosnom proizvodu. I o sofisticiranom poslu koji mogu velikim delom (do 50 odsto) da obavljaju domaći kooperanti. Takođe, uloženi novac, koji sada izdvajamo za strance, vraća se u prvoj seriji. Upošljavanjem stručne radne snage podiže se i kadrovski nivo posustale srpske industrije, a štiti se i jedan proizvodni kapacitet čiju su važnost Francuzi prepoznali još pre sto godina.

Rang proizvoda očekuje uključivanje Vlade Srbije, s timom sastavljenim od stručnjaka iz banaka, industrije, železnice, instituta i tehničkih fakulteta. Ovaj tim bi trebalo da rešava pitanja u vezi s kadrovima, nosiocima proizvodnje i izradom tendera za izabrani evropski voz, uz učešće inopartnera i njegovu spremnost za transfer tehnologije od najmanje 51 odsto od ukupne vrednosti voza.

Bivši predsednik Holding korporacije Goša