Bataljoni NATO na granicama Rusije

U Evropi opet zvecka oružje: Odnosi NATO i Rusije pali su na najniže grane. Zapadna Alijansa i Moskva gotovo svakodnevno razmenjuju optužbe a menjaju se samo teme: Sirija, Ukrajina, Krim, borba protiv terorizma, prodaja oružja...

Svađe Zapada i Istoka nisu, međutim, samo prazne priče. Dve strane su u Siriji, na primer, na samoj granici sukoba, dok se u Evropi toliko zvecka oružjem da se s razlogom govori o novom hladnom ratu – ovoga puta u 21. veku.

Poslednji povod za razmenu teških optužbi je najavljeno razmeštanje četiri bataljona NATO na istoku Evrope, tačnije zapadnim granicama Rusije. Posle velikih porođajnih muka Alijansa je konačno uspela da obezbedi dovoljno vojnika – oko četiri hiljade – koji će početkom 2017. godine krenuti u misiju odvraćanja – neki kažu zastrašivanja – Rusije. A sve u cilju odbrane istočnih članica NATO od neke moguće vojne akcije Moskve.

Odluka o formiranju četiri multinacionalna bataljona usvojena je na julskom samitu NATO u Varšavi ali se Alijansa dobro pomučila da prikupi željeni broj vojnika. Pre nekoliko dana generalni sekretar zapadnog vojnog saveza Jens Stoltenberg pobednički je saopštio da je 17 država članica Alijanse prihvatilo da njihovi vojnici krenu na istok Evrope.

Od Baltika do Rumunije: Pomenuta četiri bataljona predvodiće SAD, Nemačka, Velika Britanija i Kanada a sastav ovih trupa veoma je zanimljiv. U kanadskom bataljonu – biće stacioniran u Letoniji – nalaziće se i vojnici iz Albanije, Italije, Poljske i Slovenije.

Nemački bataljon u Litvaniji činiće trupe iz Belgije, Hrvatske, Francuske, Luksemburga, Holandije i Norveške. U britanskom bataljonu – u Estoniji – biće i vojnici iz Danske i Francuske, dok će se Amerikanci, sa svojim bataljonom – uz nešto britanskih i rumunskih vojnika – smestiti u Poljskoj.

Pored ova četiri bataljona NATO je odlučio da formira i kombinovanu međunarodnu brigadu koja će biti smeštena u Rumuniji. Ova jedinica u čijem sastavu će biti pešadija, vazdušne i pomorske snage, trebalo bi da pojača prisustvo Alijanse u regionu Crnog mora. Njen sastav je poprilično šarolik: pored domaćina tu su Amerikanci, Kanađani, Nemci, Holanđani, Poljaci i Turci.

Tu, međutim, nije kraj. U cilju jačanja istočnog krila Alijanse SAD će poslati u Evropu jednu kompletnu oklopnu brigadu. U šturom objašnjenju se kaže da će američki tenkovi biti „razbacani” na prostoru od Estonije do Rumunije.

Ruski odgovor: Šta na sve ovo kaže Moskva? „Akcije NATO predstavljaju rizik  za evropsku bezbednost”, diplomatski je izjavio stalni predstavnik Moskve pri Alijansi Aleksandar Gruško. „Sada se postavlja pitanje šta je sledeće? Novi talas spekulacija NATO o ruskoj pretnji i nova spirala trke u naoružavanju? Mislim da to nikuda ne vodi”, zaključio je Gruško.

Pored diplomatskih upozorenja uslediće, naravno, i vojni odgovor Rusije. Očekuje se dalje jačanje njene baltičke flote, slanje novih raketa i aviona u oblast Kalinjingrada i pretvaranje ove teritorije u ratnu tvrđavu poput one koja je već podignuta na Krimu, postavljanje dodatnih, još moćnijih, sistema protivvazdušne odbrane... Neki zapadni analitičari upozoravaju da bi Moskva mogla da se vojno vrati na neka stara mesta kao što su Vijetnam ili Kuba.

Na sve to generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kaže da „Alijansa ne želi novi hladni rat”. Pa možda je i u pravu: nema hladnog rata – na delu je „vrući mir”.

Bitka za Mosul: Na iračkom ratištu operacija oslobađanja drugog po veličini grada u državi ušla je u drugu nedelju. Široka vojna koalicija: regularna iračka armije, šiitske milicije i Kurdi – uz međunarodnu pomoć – pokušava da istera iz Mosula džihadiste Islamske države i zasad postiže vojne uspehe.

Kurdi su na severu i istoku stigli na osam kilometara od Mosula, na jugu koalicione trupe napreduju nešto sporije i nalaze se na tridesetak kilometara od grada. Ratni izveštaji kažu da je u dosadašnjim borbama ubijeno više od 700 džihadista i da je oslobođeno najmanje 90 naselja.

Borbe za Mosul, procenjuje se, trajaće još najmanje tri meseca, ali je već sada jasno da pobeda nad Islamskog državom neće doneti i kraj svih problema. Naprotiv, pojaviće se novi, mnogo ozbiljniji.

To je već nagovestio premijer autonomnog kurdskog regiona u Iraku Nečirvan Barzani.

„Čim Mosul bude oslobođen irački Kurdi sastaće se s partnerima u Bagdadu i razgovarati o nezavisnosti”, rekao je Barzani u intervjuu nemačkom „Bildu”. „Mi nismo Arapi, mi smo kurdski narod... U nekom trenutku biće održan referendum o nezavisnosti Kurdistana i onda ćemo pustiti narod da odluči”, nagovestio je Barzani.

Od ovakvog scenarija „boli glava” Bagdad, ali i Teheran i Ankaru. Turska i Iran imaju „svoje” Kurde i nije teško pretpostaviti kakav bi haos nastao ukoliko bi na Srednjem istoku bila „rođena” nezavisna kurdska država.