Počasna građanka Litl Roka

Zbog papira koji je Edita Tahiri posle dve godine izvukla iz fioke, s navodnim uslovima Srbiji da prizna Kosovo i isplati mu ratnu odštetu, čaršija je odmah progovorila o ultimatumu, a srpska vlada je održala vanrednu sednicu. A onda je Evropska komisija obznanila da je kosovska ministarka za dijalog poturila interni dokument kosovskih vlasti iz 2014. godine čije stavke ne mogu biti teme briselskog dijaloga. I razlozi zbog kojih je posegla za požutelom hartijom, prema tumačenjima, takođe su interni – Tahirijeva strahuje da će pri rekonstrukciji kosovske vlade do kraja godine njeno ministarstvo biti ugašeno.

Bilo da je njen motiv diplomatski blef ili junačenje pred prištinskom javnošću, sve što Tahirijeva radi i govori treba shvatati ozbiljno jer je njeno pregovaračko iskustvo dugo bezmalo četvrt veka.

Od Londonske mirovne konferencije o Jugoslaviji 1992, preko pregovora u Rambujeu 1999, sve do briselskog dijaloga započetog 2011, uvek je zastupala kosovske Albance, čemu je posvetila i celu svoju političku karijeru, pa i naučno i publicističko delo.

Rođena 1956. u Prizrenu, Edita Tahiri je s 33 godine bila jedan od osnivača Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove. Od tada do danas, ona će preći put od bliske saradnice „kosovskog Gandija” do udarne prištinske pesnice u razgovorima s Beogradom. Devedesetih godina bila je šefica diplomatije paralelne, nezvanične kosovske vlade. Tada razvija kontakte sa zapadnim političkim i vojnim zvaničnicima i pridobija Madlen Olbrajt, Veslija Klarka, Tonija Blera i mnoge druge u borbi za „kosovsku stvar”.

U narednoj deceniji, 2004, napustila je DSK i osnovala Demokratsku alternativu Kosova, čija je predsednica. Ta stranka je sad u koaliciji s DSK-om koji predvodi kosovski premijer Isa Mustafa. Istovremeno, diplomu inženjera elektrotehnike s prištinskog Tehničkog fakulteta stečenu 1980. i nadograđenu postdiplomskim studijama na britanskom Univerzitetu Eseks, proširuje u pravcu političkih nauka i to – na Harvardu. Tamo je 2002. stekla zvanje magistra javne administracije, potom i diplomu iz oblasti javne politike i menadžmenta. Takođe, u nemačkom Evropskom centru „Džordž Maršal” diplomirala je na Koledžu o međunarodnim studijama i bezbednosti.

Osim što govori engleski, srpski i turski, zanimljivo je da je 1993. proglašena za počasnog građanina Litl Roka, glavnog grada američke države Arkanzas. Autor je niza publikacija o čijoj tematici, s izuzetkom stručne knjige „Elektronika” iz osamdesetih, dovoljno govore neki naslovi: „Kosovo i Albanci van Albanije”, „Kosovo: gladna budućnost”, „Kosovska nezavisnost – doprinos regionalnoj stabilnosti”…

Povrh svega, Tahirijeva je doktorirala političke nauke 2011. pod mentorstvom dvojice američkih profesora. Njena teza „Međunarodna izgradnja države i sporni suverenitet” zasnovana je na studiji slučaja…

Pogodite kog područja?