Junakinja Velikog rata ponovo u rodnom gradu

Užice – Počasna paljba vojne jedinice odjekivala je juče užičkim grobljem Dovarje u čast junakinje Velikog rata Ljubice Čakarević, baš na dan kada je Užice 1918. godine oslobođeno u tom ratu. Ovde, u porodičnu grobnicu Čakarevića uz parastos, odavanje pošte i plotune, ukopani su zemni ostaci nezaboravljene užičke ratnice Ljubice, ovenčane u ratu Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić”. Preminula je ona još 1980. godine i tada bila sahranjena na sarajevskom groblju Bare, a ovih dana su, dogovorom užičkih i sarajevskih vlasti, Ljubičini ostaci ekshumirani i preneti u njen zavičaj.

Junakinja Ljubica se, kako je u prigodnom govoru na ovoj sahrani rekao predstavnik Vojske Srbije pukovnik Željko Kuzmanović, poslednji put vratila u svoje rodno Užice. A ceo ovaj poduhvat užičke gradske uprave, u korist podsećanja na vrednosti koje odolevaju veku, ostvaren je na inicijativu ovdašnjeg istoričara Milorada Iskrina, koji se svojevremeno upoznao s Ljubičinim bratancem Mladenom Čakarevićem iz Sarajeva.

Upravo je Iskrin, u govoru na komemorativnoj sednici posvećenoj Ljubici a održanoj u užičkoj gradskoj kući uoči jučerašnje sahrane, ukazao na veličinu dela te hrabre ratnice. Ona se nije mirila s austrougarskom okupacijom Srbije i odbila je ponudu okupatora da radi kao učiteljica, što je bila po struci. Kad su u leto 1918. žestoke borbe vođene na Solunskom frontu, uputila se iz Vrnjačke Banje s grupicom srpskih ratnika na jug, ka tom frontu, rešena da i sama učestvuje u oslobođenju Srbije. Obavezala da će sve ratne teškoće izdržati, pa u vojničkim pantalonama i cokulama, sa šajkačom na skraćenoj kosi, punih 27 dana putovala do Solunskog fronta i sva iznemogla došla u Vrhovnu komandu srpske vojske. Tu je ratnicima idući od rova do rova pričala o Srbiji, bodrila ih i opisivala okupatorske zločine, a potom i sama učestvovala u odlučujućim okršajima. Hrabru ratnicu Ljubicu Čakarević Vrhovna komanda odlikovala je medaljom „Miloš Obilić” na predlog Stepe Stepanovića i Živojina Mišića. Ta dvojica vojskovođa, rekao je na komemoraciji Iskrin, nazvali su je „srpskom Jovankom Orleankom”.

Posle rata Ljubica se posvetila učiteljskoj profesiji, a udala za Italijana Nikolu de Sarna, sina italijanskog diplomate, pa s Nikolom dobila ćerku. Živeli su i u Jugoslaviji i Italiji, Ljubica se tada zvala i Violeta de Sarno. U starosti, posle smrti muža, jednom je otišla u Sarajevo da poseti svog brata. Ali razbolela se u gradu na Miljacki i iznenada umrla. Sahranili su je na sarajevskom groblju Bare. Pre nekoliko meseci započeo je postupak pripreme prenošenja njenih ostataka u Užice, čija je gradska uprava preduzela sve što je potrebno naišavši na razumevanje sarajevske uprave.

– Ovim poduhvatom posthumno izražavamo pijetet prema junakinji Velikog rata Ljubici Čakarević, kojoj je u teškim ratnim danima otadžbina bila preča od života – kazao je na komemoraciji gradonačelnik Užica Tihomir Petković.

Na užičkoj sahrani Ljubičinih zemnih ostataka, uz predstavnike Vojske Srbije, grada Užica, sveštenstva i drugih bila je i rodbina ove ratnice. Na krstu postavljenom na njen grob u porodičnoj grobnici piše „Ljubica Čakarević de Sarno (1894–1980)”.