Vek i po „Toze Markovića”

Kikinda – Tokom vek i po dugog trajanja, najstarija kikindska fabrika „Toza Marković” nastala na temeljima koncerna ciglarske familije Bon, beleži mnogo uspona i padova. Poslednja decenija bila je verovatno među najtežim u istoriji nekadašnjeg lidera opekarske industrije, kaže generalni direktor fabrike Vladimir Ilić.

„Fabrika je uvek imala vodeću ulogu u ovoj branši. Posle katastrofalne privatizacije i okončanog stečajnog postupka, pred nama nisu mali zadaci, ali imamo volju i viziju razvoja”, navodi Ilić, koji je rukovodeće mesto u kompaniji preuzeo nakon što je, pre dva meseca, „Srbijagas” postao većinski vlasnik fabrike, na osnovu konverzije duga za gas.

Time se ušlo u desetogodišnji period reorganizacije s ciljem da se poveriocima vrate dugovi, a fabrika koja izvozi u 16 zemalja postavi na stabilnu osnovu. Da će ova pružena šansa biti iskorišćena, a fabrika se posle poslovnog sunovrata vratiti na put oporavka i uspeha, želja je vlasnika i rukovodstva, radnika kao i lokalne vlasti.

– „Toza” je bio i ostao sinonim za Kikindu. Razvoj čitavog grada je u određenim trenucima bio povezan sa ovom fabrikom. Radnici koji su radili na izgradnji ovog giganta su posebna vrednost. Fabrici ćemo dati svu potrebnu podršku – naglašava gradonačelnik Pavle Markov.

U Nezavisnom fabričkom sindikatu podsećaju da se u pogonima „Toze Markovića”  sve vreme tokom dvoipogodišnjeg stečaja radilo, i da su, kako ističe predsednik ove sindikalne organizacije Zoran Sredojev, radnici kojih je oko 640, zadovoljni jer im je pružena još jedna šansa.

Među gostima na svečanoj akademiji održanoj u pozorištu, koja je okupila više od 200 poslovnih partnera iz 12 zemalja, bio je i pokrajinski sekretar za energetiku Nenad Grbić. „Nadam se da ćemo ponovo dočekati da se ponosimo ovom fabrikom”, poručio je Grbić.

Prvu fabriku crepa Stefan Bon je osnovao u Žombolju u Rumuniji, a dve godine potom, 1866. i u Velikoj Kikindi. Naslednik Mihael Bon je stvorio koncern u čijem sastavu su bile još i fabrike u Budimpešti, Bekeščabi, Vinkovcima i Novom Bečeju. Kvalitet proizvodnje potvrdila je zlatna medalja za crep osvojena na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

Novo poglavlje u modernizaciji i razvoju počinje posle Drugog svetskog rata, kada fabrika prelazi u ruke države i postaje industrija „Toza Marković”. Nešto stariji Kikinđani pamte da je 1976. godine Josip Broz Tito odlikovao fabriku Ordenom rada sa crvenom zvezdom. Krajem osamdesetih „Toza” je izvozio u Kanadu, Dansku, Nemačku, Holandiju, Saudijsku Arabiju, Francusku... Rekord u količini prodatog crepa postavljen je 1989. godine – preko 100 miliona komada.

Iz „Toze” još dva kikindska brenda

Pored nadaleko čuvenog „Tozinog” crepa, fabrika je iznedrila „Teru”, jedinstvenu vajarsku koloniju na kojoj se, u preuređenom fabričkom pogonu, izrađuju velike skulpture u terakoti. U fabričkom glinokopu, 1996. godine pronađen je očuvani skelet mamuta „Kike”, a ovo arheološko blago postalo je prepoznatljiv simbol Kikinde.