Terazijska terasa u zelenilu

Uređenje Terazijske terase trebalo bi da počne na jesen, ali bez gradnje nadzemnih i podzemnih objekata, tvrdi Đorđe Bobić, gradski arhitekta. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda finansiraće izradu projekta i radove od Terazijske česme do Ulice kraljice Natalije.

Prema detaljnom urbanističkom planu, podseća Bobić, ovaj ekskluzivni prostor u centru grada predviđen je za park bez komercijalnih i kulturnih sadržaja. Autorski dvojac jednog od dva prvonagrađena rada na prošlogodišnjem konkursu Dejan Milanović i Gvozdana Šišović učestvuju u izradi idejnog projekta u saradnji sa projektantskim biroom „Zelenila Beograd”.

– Arhitekte rade na idejnom projektu – objašnjava Bobić – koji ćemo za mesec dana predstaviti javnosti kako bismo čuli šta građani misli o tome. Njihov zadatak je da razrade deo svog projekta koji se odnosi na obnovu parka, ali bez gradnje bilo kakvih objekata koji su inače ponudili u nagrađenom rešenju. Prostor ćemo trajno urediti kao gradski park i biće očuvana vizura prema Savi.

Kakav će izgled poprimiti lokacija sa koje će prolaznici moći da uživaju u pogledu na nepreglednu sremsku ravnicu biće poznato kada projekat bude završen. Zasad je izvesno da će imati staze, klupe, fontanu, drveće, cveće i rasvetu.

Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenila Beograd”, objasnio je da će ova zelena oaza dobiti savremeno rešenje, a da će njegova kuća pomoći nagrađenim autorima da brže i kvalitetnije urade posao.

Predstavnici preduzeća „Mali kolektiv”, koji privode kraju izgradnju zdanja u Balkanskoj 2, ili takozvane pametne zgrade, kažu da su spremni da učestvuju u sređivanju prostora. Dragan Praštalo, izvršni direktor „Malog kolektiva”, podseća da je obaveza njegove firme prilikom potpisivanja ugovora bila da urede park zajedno sa Direkcijom i investitorom planiranog objekta u Prizrenskoj 1 na parceli koja je svojevremeno pripadala Karićima.

– Naš interes je da padina što pre dobije izgled kakav zaslužuje. Ispoštovaćemo sve odredbe ugovora kao što smo i dosad činili – kazao je Praštalo i dodao da su pre pet dana izdali prvih 5.000 kvadrata inostranom zakupcu koji se bavi finansijama.

O ceni zakupa Praštalo nije hteo da govori, jer to trenutno nije u interesu klijenta.

Na Terazijskoj terasi urbanisti su lomili koplja skoro dva veka. Za uređenje ovog izazovnog javnog prostora organizovano je osam konkursa. Nijedno pobedničko rešenje nikada nije realizovano osim projekta sa konkursa iz 1991. godine prema kojem kompanija „Mali kolektiv” završava stambeno-poslovni kompleks u Balkanskoj 2. Osnov svih dosadašnjih planova i konkursa predstavlja koncept koji je 1929. godine postavio arhitekta Nikola Dobrović. Prema njegovom projektu, Terazijska terasa postala bi plato sa vrtovima, bazenima i fontanama oivičena dvema zgradama u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici. Najbliža veza centra grada sa rekom, prema Dobrovićevoj zamisli, bio bi prodor od Ulice kraljice Natalije do Karađorđeve.

D. M.

----------------------------------------------------

Uživanje u pogledu

Jedan od dva prvonagrađena arhitektonska rada za uređenje Terazijske terase na prošlogodišnjem konkursu autorski tim Dejan Milanović i Gvozdana Šišović ovu prepoznatljivu celinu u centru vide kao trg, mesto okupljanja i uživanja u pogledu. Javnu površinu krasili bi stakleni parkovski paviljoni namenjeni galerijama, turističkim punktovima, salonima i kafićima, ali bi izgradili i dva tornja vidikovca na samom vrhu terase. U podzemlju su projektovali komercijalne sadržaje, prodavnice, bioskope.