Kako je vlasnica „Oaze sreće“ dobila milion dinara od države

Pančevo – Ljiljana Milošević, vlasnica ilegalnog doma za stara lica u Pančevu, u kom je u nedavnom požaru stradalo troje staraca, dok je njih 11 povređeno, dobila je od grada Pančeva bezmalo milion dinara u okviru programa lokalnog akcionog plana samozapošljavanja. Grad joj je 2014. godine pomogao sa 500.000 dinara, kada je kao nezaposlena započinjala biznis privredno-društvenog smeštaja, a naredne, iako je već imala zabranu rada, dobija bezmalo pola miliona dinara za opremanje doma „Oaza sreće“.

Nakon što je dobila novac, Miloševićeva se u izjavi za lokalne medije pohvalila da je u Beogradu 20 godina radila kućnu negu „uglavnom po preporuci, ali i na crno“, a da je u maju 2014. registrovala firmu, te da „sredstva od grada, iako nedovoljna, dolaze u pravo vreme“. Godinu dana kasnije, prilikom predstavljanja rezultata programa, ona je nanovo zahvalila lokalnoj samoupravi na podršci.

„Prilično smo se osamostalili, osnažili zbog te podrške“, rekla je Miloševićeva, koja se trenutno nalazi u jednomesečnom pritvoru, kao i izdavalac apartmana na trećoj lokaciji, koliko ih je za dve godine promenila njena „Oaza sreće“.

Na zahtev „Politike“, u iscrpnom saopštenju Gradske uprave, između ostalog stoji da je Ljiljana Milošević 2014. godine, kao fizičko lice, podnela zahtev sa biznis-planom za dobijanje pola miliona dinara subvencije za samozapošljavanje, u vezi sa dnevnim boravkom, te da nije navedeno da je reč o domu starih. Savet za zapošljavanje grada Pančeva je nakon razmatranja zahteva Miloševićeve dao pozitivno mišljenje, jer je ispunila sve uslove navedene u javnom pozivu – da je nezaposlena, prijavljena na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i da je registrovana u Agenciji za privredne registre, što je i dokumentovano rešenjem agencije da je dostavila svu potrebnu dokumentaciju. Naredne, 2015. godine, potvrđeno je dalje u saopštenju, Ljiljana Milošević je konkurisala na javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava preduzetnicima. Ni tada komisija nije imala primedbi na proceduru, pa su joj odobrena sredstva u iznosu od 432.960 dinara za kupovinu osnovnih sredstava za unapređenje poslovne delatnosti i ona je ta sredstva namenski utrošila.

U pančevačkoj upravi naglašavaju da praćenje privrednih subjekata u ovoj oblasti nije u nadležnosti organa lokalne samouprave, već pokrajinske odnosno republičke inspekcije, pa i da su „same ustanove tog karaktera u nadležnosti pokrajinskih i republičkih institucija, koje im izdaju licence, ili zabranjuju rad, a da lokalna samouprava nema ni zakonsku obavezu, ni ovlašćenje za praćenje, kontrolu rada subjekata“.

Gradska uprava Pančeva skreće pažnju da na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nema informacije da je zabranjen rad „Oazi sreće“, čije je odgovorno lice Ljiljana Milošević, niti da je na listi evidentiranih ilegalnih domova.

„Gospođa koja je uhapšena nijednog trenutka nije bila registrovana za pružanje usluga domskog smeštaja, već smo svaki put dobijali anonimne dojave da u okruženju postoji dom koji se bavi time i tri puta joj je uručivan nalog za zatvaranje“, rekao je Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost, prilikom posete povređenih u požaru, koji su smešteni u Gerontološkom centru u Pančevu.

Od 2014. godine i vremena pokretanja biznisa sa udomljavanjem starih osoba, ilegalni dom „Oaza sreće“ je bio smešten u pančevačkom naselju Strelište, da bi se pre nešto više od dva meseca preselio na drugi kraj grada, Jabučki put. Tu je sada prazan objekat hostela sa zabravljenom kapijom, zaštićen od pogleda prolaznika trščanom ogradom i primetnim video nadzorom. Prve komšije kažu da su na toj adresi najpre bili smešteni migranti, a da su pre dva meseca stigli „neki stari ljudi“.

Iako je sajt ilegalnog doma nedostupan zbog neizmirenih obaveza, „Oaza sreće“ se i dalje preporučuje na internetu kao dom za negu starih lica koji svojim korisnicima pruža usluge boravka, ishrane, nege i visokokvalitetnu uslugu lekara, socijalnog radnika, medicinskih sestara – obučenih negovateljica, kao i kulturne i zabavne aktivnosti – „sve osmišljeno da bi se naši korisnici osećali sigurno, komforno i zbrinuto“, uprkos činjenici da ovaj kraj grada nema ni kanalizaciju.

Resorno ministarstvo upozorava da postojanje ilegalnih domova za stare ne predstavlja samo rad na crno, već i visok stepen ugroženosti života starih osoba i najčešće nedostatak elementarnih uslova za život.

Upravo takav scenario je epilog nesreće u kojoj je troje korisnika „divljeg“ doma za stare u Pančevu stradalo u mukama izgorevši u krevetima apartmana na drugom spratu zgrade u centru grada u koju su dve nedelje pre tragedije premešteni iz objekta na Jabučkom putu, navodno zbog kvara na grejnim instalacijama.