Trampova „pobeda” i Srbi

Utisak je da će Srbi u SAD većinski glasati za Donalda Trampa jer im je alternativa (Klintonovi) izuzetno mračna. Pre svega reč je o traumatičnoj prošlosti u vidu bombardovanja Srbije 1999. i oduzimanja Kosova, koje uz „eksperiment Dejton” Klintonovi smatraju za svoje ključno istorijsko „zaveštanje”. Ni budućnost s predsednicom Klinton nije za Srbe svetlija jer su demokrate poznato uporište muslimanskog lobija, a naročito albanskog, te Srbi i Srbija ne mogu da se nadaju ničemu pozitivnom. Povratak klintonovske „ekipe iz devedesetih”, koja je gradila karijere na borbi sa „zlim Srbima”, s podrškom na terenu u vidu Izetbegovića i HDZ, nama nikako ne uliva spokoj.

S druge strane, Donald Tramp je neispisani papir i veliki znak pitanja, što se pre svega odnosi na njegovu politiku na Balkanu. Ako bi Tramp prekinuo antirusku histeriju u Vašingtonu, to bi donelo i „relaksaciju” na Balkanu. Ta antiruska kampanja sada doživljava vrhunac u optuživanju Putina za sve loše što se događa u svetu, pa čak i za hakerske krađe problematičnih imejlova Hilari Klinton i njenih saradnika. Strategija štaba demokrata je da kada budu optuženi za laži i teške prekršaje oni upere prstom u Trampa i kažu „on ponižava žene”, ili pak uzvrate apsurdnim optužbama da je Tramp „Putinova marioneta”. Po onoj našoj narodnoj „drž’te lopova”. No takve strategije, ako se s njima pretera, vraćaju se kao bumerang onima koji ih lansiraju. Bilo kako bilo, istraga FBI oko problematičnih imejlova donosi preokret u kampanji i vetar u jedra Trampu.

Bitno je reći i to da ovi američki izbori nisu obično cirkusko nadmetanje demokrata i republikanaca, već sukob Trampa i njegovih pristalica protiv establišmenta, pre svega finansijskog i medijskog. Tramp je svojom pojavom dao nadu tihoj većini i propaloj srednjoj klasi da se u Americi nešto može promeniti. On je i najava novog tipa političara u SAD koji će biti manje dosadni i politički korektni poput Obame i Hilari, a više odlučni ljudi spremni na rizike i promene. Ulazak milijardera u predsedničku trku novost je za SAD, ali i pristup kampanji i teme koje je Tramp nametnuo ostaju kao zaveštanje. Amerika u krizi teži ka jačem liderskom vođstvu i to će biti trend čak i ako Tramp izgubi izbore. Amerika kao Stari Rim prelazi iz faze klasične republike u epohu jakih vođa i „novog cezarizma”.

Nažalost, dobar deo srpske elite i dalje je zamrznut u prošlosti tako da mi prekasno reagujemo na tektonske geopolitičke promene koje se dešavaju u svetu. Tako smo „propustili” pad Berlinskog zida, a tako propuštamo i nove prilike koje nude promene u globalnoj hijerarhiji, a pre svega uspon „novo-starih sila” (Kina, Rusija, Indija i dr.). Isto tako, poslovično inertna i klijentelistički vezana za američke demokrate i njihove finansijske mogule, naša elita „navija” za pobedu Hilari Klinton. Tek se ponegde u ovdašnjim medijima može pronaći korektan tekst koji objektivno govori o američkim izborima, a da ne spinuje protiv Trampa (što podseća na prljavu kampanju protiv Tome Nikolića 2012, kada je većina prognozirala njegov poraz).

Ozbiljni anglosaksonski intelektualci koji su predvideli i „bregzit”, poput Nila Fergusona, sada daju prednost Donaldu Trampu kao čoveku koji govori u ime „običnog čoveka” i njegovih nada i strahova. Amerika želi promene, muka joj je od korumpiranog establišmenta i korporativnih medija kojima sve manje veruje. Oni nisu rešenje za milione izgubljenih radnih mesta, nekretnina koje preuzimaju banke, za milionsku migraciju. Za sve to Tramp nudi jednostavna i efikasna „rešenja”. Neko će reći: demagogija s previše uprošćavanja, a drugi će pomenuti viralan politički marketing koji uspešno komunicira s „ciljnom grupom”. Trampovi protivnici mogu na to da odgovore samo diskvalifikacijama i podmetačinama poput one da je „Putinova marioneta”.

Na kraju će Srbi u SAD ipak većinski glasati za Donalda Trampa ili preciznije protiv Klintonovih, iako srpska elita mazohistički navija za Hilari. Tom protrampovskom stavu će verovatno doprineti efekat viralne satirične vesti o Trampovom „izvinjenju Srbima”, koja je puštena na internet sa sajta Zicer u decembru prošle godine, da bi sada dobila reinkarnaciju u „intervjuu” u „Nedeljniku”. Ako bi Srbi hipotetički i bili drugi jezičak na vagi u predsedničkim izborima, kao što su verovatno bili pre dvanaest godina kada je Buš pobedio na izborima (pre svega u Ohaju, uticaj srpskih i pravoslavnih glasova nije zanemarljiv), mogli bismo govoriti ne samo o značaju manjinskih glasova već i o uticaju Zicera na „svetsku istoriju”.

Politički analitičar