Instrumenti podešeni za kalibar 35

Osobit ukus je potreban ljubitelju filmova da bi mu i danas bila kul izvesna vrsta krimića iz sedamdesetih godina, ponajpre američkih, ali i mnogih evropskih, mahom italijanskih.

Bili su to takozvani eksploatacijski filmovi, često nižerazredne produkcije, u kojima su akcija i erotika bili podjednako nesputani, mačizam junaka za današnje standarde smešno predimenzioniran, koliko i erotičnost heroina.

Ono što je iz tih krimića i danas kul praktično svakome jeste muzika: pomalo psihodelični i džezirani fanki u kojem je mesto i, napokon, svoj gruv našao i progresivni rok – matrica kakva je inspirisala u bivšoj Jugoslaviji opštepoznatu i omiljenu muzičku temu „Otpisanih”.

Takvu muziku – uz čije se odmotavanje u glavi hoda ulicama kao što Harlemom šparta Šaft, dok jednim okom ležerno i preteći motri na probisvete, a drugim ležerno i zavodljivo osmatra dame – u ovo vreme valjda niko ne svira tako dobro kao italijanski bend „Kalibro 35”.

I to ne samo u studiju nego je ova ekipa instrumentalista, kojima vokali tek povremeno gostuju na pesmama, izvrsna i uživo. To će srpskoj publici demonstrirati u subotu uveče na koncertu u beogradskom Kulturnom centru „Grad”, a u nedelju u novosadskom klubu „Kvarter”.

„Kalibro 35” je nastao pre devet godina, kada se skupina iskusnih studijskih muzičara okupila da, prvenstveno zabave radi, snimi obrade tema sa saundtreka italijanskih „policjoteski” filmova. Snimljeni album je, delom i zahvaljujući odličnim koncertima na kojima je promovisan, postao hit.

Momci su zato nastavili sa zajedničkim radom, potiskujući obrade u drugi plan i bacajući se na autorski rad, u kojem su se pokazali podjednako veštim kao i u rokerskom rasviravanju Enija Morikonea, na primer, ali i drugih italijanskih majstora filmske muzike.

U međuvremenu su stigli i do petog studijskog albuma, koji će predstaviti na svirkama u Beogradu i Novom Sadu.