Strah je neophodan da bismo bili hrabri

Na šta prvo pomislite kada čujete da je neko hrabar i u kojim sve kontekstima upotrebljavate ovu reč? Da li se uvek misli na nešto pozitivno, odnosi li se pre svega na ljude, ili hrabre mogu biti i životinje, biljke, predmeti? Razmatranje svakog od ovih pitanja pomaže leksikografima (stručnjacima koji pišu rečnike) da što bolje i preciznije opišu značenje i upotrebu reči. Na osnovu pregleda velikog broja pisanih tekstova, intervjua i anketa sa izvornim govornicima jezika iz različitih areala, dolazi se do informacija na koji način se data reč upotrebljava u jeziku. Nakon mini-istraživanja za svaku od reči koje obrađuje u rečniku, stručnjak sakupljena znanja formalizuje i priprema leksikografski članak, koji se najčešće sastoji od gramatičkih informacija, za čime sledi definicija značenja, a potom i potvrde preuzete iz građe. U ovom tekstu razmotrićemo koji su najbitniji činioci situacija u kojima se realizuje hrabrost.

Pridev hrabar u jednotomnom Rečniku srpskoga jezika Matice srpske (2007) obrađen je na sledeći način: hrabar, -bra, -o koji se ne plaši opasnosti, koji ostaje pribran u opasnosti, smeo, odvažan, neustrašiv: ~ borac.

Postavlja se pitanje kako to da neko ne oseća strah, ukoliko uviđa opasnost situacije, a sa druge strane, pitamo se zbog čega je potrebna pribranost, pa u krajnjem slučaju i hrabrost ukoliko se ne oseća strah. Definicija navedena u Bolьšoй tolkovый slovarь russkogo яzыka (Kuznecov, 2003) uvodi značajnu novu komponentu u objašnjenje, tj.  sposobnost prevazilaženja straha, a definicije prevodnih parnjaka prideva hrabar (brave i courageous) navedene u Oxford Advanced Learner’s Dictionary (2004) uvode komponentu nepokazivanje straha. U specijalizovanom Psihološkom rečniku D. Krstića (1996) imenica hrabrost de„finiše se kao odsustvo straha, kao sposobnost savlađivanja straha, ili kao posebna crta ličnosti. Odsustvo straha može da proizađe iz patoloških crta ličnosti, iz mentalne nesposobnosti da se uvide relacije koje u datoj situaciji prete integritetu organizma, ili iz odsustva neophodnih podataka koji bi omogućavali takvo uviđanje. [...] Najverovatnije je da se u svakoj ličnosti sreću sve vrste hrabrosti, koje se u različitim situacijama manifestuju kao opšta kategorija hrabrosti“.

Na osnovu analiziranih rečnika zaključujemo da postoji nekoliko bitnih komponenata situacije u kojoj se može iskazati hrabrost:

1. živi agens (tipično: čovek, osoba);

2. potencijalno opasna, teška situacija, ili situacija koja može izazvati bol;

3. percepcija, odnosno prepoznavanje situacije kao takve od strane onoga ko je hrabar;

4. osećanje straha;

5. odluka da se nešto preduzme, uprkos riziku, tj. prevazilaženje straha;

6. motiv za takav akt jeste zaštita neke vrednosti, koju neko procenjuje kao dovoljno vrednu (uzvišenu) da bi se rizikovalo;

7. eventualnim posmatračima sa strane može delovati da akter ne oseća strah, uprkos tome što bi strah bio očekivan u datoj situaciji, tj. prevazilaženje straha zapravo je nepokazivanje straha, a to može delovati kao neosećanje straha uopšte.

Drugim rečima, ukoliko ne postoji opasnost, ne može se iskazati hrabrost. Isto tako, ukoliko opasnost postoji, ali je neko ne opaža kao takvu, akt se ne može zvati hrabrim, već pre nepromišljenim. Ukoliko neko situaciju opaža kao opasnu, ali ne oseća strah, čin koji bi preduzeo takođe se ne može nazvati hrabrim, jer neosećanje straha u opasnim situacijama upućuje na ravnodušnost ? usled nekog psihičkog poremećaja, hemijske supstance ili nekog drugog razloga. Ravnodušnost teško da vodi hrabrom postupku, ali i ukoliko akter ne oseća strah, nije potrebna hrabrost kako bi se delovalo u određenoj situaciji. Pored toga, strah je prirodan odgovor na opasnost. Takođe, treba se zapitati da li jedinke koje srljaju u opasne situacije bez ikakvog posebnog razloga treba nazivati hrabrim, ludo smelim ili nekako drugačije (npr. poklonici ekstremnih sportova).

Da zaključimo, pridev hrabar trebalo bi da podrazumeva da učesnik uočava dati položaj kao opasan i usled toga oseti strah, ali ipak preuzme rizik i dela uprkos strahu. Drugim rečima, osećaj straha je neophodan da bismo bili hrabri.

*Institut za srpski jezik SANU