Da li je Putin otvorio šampanjac?

Posle prvobitnog šoka dela planete nakon vesti da je na američkim predsedničkim izborima pobedio republikanski kandidat Donald Tramp, usledilo je pitanje: A šta je rekao Putin? Ruski predsednik je među prvima poslao telegram čestitke. Da li je u njemu bilo lične note, pitali su čak i oni koji se političkim vestima bave na dnevnom nivou.

Ne, nije bilo lične note. U diplomatski sročenom telegramu Putin je čestitao Trampu na pobedi i izrazio nadu da će zajedničkim radom uspeti da rusko-američke odnose izvedu iz krize, radeći na pronalasku efikasnih odgovora na sve izazove globalne bezbednosti, preneli su ruski mediji. „Siguran sam da će dijalog na relaciji Moskva–Vašingtona, uzimajući u obzir obostrane stavove, odgovarati interesima i Rusije i SAD”, poručio je Putin.

Reakcije iz Rusije na Trampovu pobedu bile su uzdržane i u diplomatskim okvirima. Zapravo su bile nastavak politike kakvu je zvanična Moskva vodila prema optužbama o uplitanju Rusije u američke izbore, na čemu je poslednjih mesec dana kampanju bazirala demokratska kandidatkinja Hilari Klinton.

Zato je neverovatno da neko ko se imalo razume u političke odnose i izborne kampanje očekuje da bi Putin mogao da otvori šampanjac pred novinarima. Da li ga je otvorio iza zidina Kremlja juče ujutru, verovatno nikada nećemo saznati.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija želi dobre odnose sa SAD, ali da pobeda Trampa na izborima u SAD ne znači i da će sve nesuglasice istog trenutka nestati.

„Bilo bi glupo tako razmišljati. To nije najvažnije, već je najvažnije da postoje politička volja i namera da se ti problemi rešavaju putem dijaloga, a ne konfrontacijom ili kojekakvim apsurdnim zaplašivanjem”, rekao je portparol Kremlja, objasnivši da je, pre nego što se pristupi obnovi odnosa, prvo potrebno pokrenuti ih sa mrtve tačke. „Očigledno je da su oni degradirali u poslednje vreme, međutim, to nije krivica Moskve. Predsednik Vladimir Putin je više puta ponovio da Rusija želi dobre odnose sa SAD, pogotovu jer postoji mnogo prostora za saradnju”, rekao je on.

Na čemu su oni koji nisu bili zadovoljni Trampovom pobedom zasnivali svoja očekivanja da će mu Putin pasti u zagrljaj? Na godišnjoj konferenciji u decembru prošle godine Putin je, pred gotovo 1.500 novinara, rekao da je republikanski kandidat za predsednika „briljantan čovek i bez sumnje pun talenta”. „Nije na nama da procenjujemo njegove kvalitete, ali on je nesporni favorit u predsedničkoj trci”, odgovorio je Putin na novinarsko pitanje.

To što je Tramp izjavljivao da je Putin mnogo bolji lider nego Obama, da ruski predsednik ima kontrolu nad svojom zemljom, a da bi on kao predsednik imao bolje odnose sa Kinom i Rusijom od aktuelne vlasti i gledao da bude prijatelj sa Putinom – podstaklo je štab Hilari Klinton da protivkandidata „tuče” nekakvom proruskom politikom i da ruske hakere pokuša predstavi kao „njegove” ljude.

Niko više nije želeo da čuje Putinove reči da je Rusija spremna da sarađuje sa svakim američkim predsednikom koji bude izabran i razvija svoj odnos sa SAD. „Tramp želi drugi nivo odnosa, bliskije i dublje odnose sa Rusijom i kako možemo to da ne pozdravimo”, rekao je Putin. Da li iko sumnja da od tog trenutka sve američke obaveštajne službe nisu istražile i najmanju mogućnost bilo kakvog kontakta između predsedničkog kandidata i ruskog predsednika, koji se, uzgred budi rečeno, nikada nisu ni sreli? Da li iko veruje da bi, da su pronašli bilo kakvu kompromitujuću vezu, to ostalo neobjavljeno?

Rojters je svoju jučerašnju vest o reakcijama Rusije na pobedu Trampa počeo „erupcijom” aplauza u donjem domu ruskog parlamenta, citirajući poslanika Vjačeslava Nikonova, koji je preneo da je sekund ranije Tramp započeo svoj govor kao izabrani predsednik SAD i da im svima čestita. Za razliku od ruskih poslanika, od kojih su neki tvrdili da će u januaru, kada Tramp preuzme dužnost, „početi novi život” i „otvoriti se nova stranica u odnosima između Rusije i SAD”, predsednik Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Konstantin Kosačev je, prema navodima evropskog „Politika”, rekao da je rezultat „bolji od beznađa Amerike Hilari Klinton”.

Dnevne novine „Izvestija” su optužile „praktično sve američke medije da su bez trunke objektivnosti” podržavali Klintonovu, a jedan od njenih analitičara tvrdi da su u Rusiji održani izbori u sličnim okolnostima – bili bi proglašeni „nepravednim i nelegitimnim”. Pri načelnom pogledu na izbor novog američkog predsednika ostala je i „Gazeta”, koja tvrdi da je rezultat veći poraz za Obamu nego za Klintonovu, jer će njegovu zaostavštinu poništiti novoizabrani Tramp.

Zanimljivo je koliko su zapadni mediji, koji su gotovo bez ostatka navijački podržavali Klintonovu, ostali dezorijentisani i posle proglašenja pobednika. Iako nijedan ruski zvaničnik nije ni reč rekao o tome šta očekuje od Trampa, osim uobičajenih diplomatskih fraza o saradnji, Rojter je juče pisao o željama Rusije, ali iz svoje perspektive. Tasko je među prioritetima navedeno da Rusija očekuje ukidanje ili ublažavanje sankcija zbog Ukrajine i Krima. Potom je usledila procena da će pobeda Trampa olakšati Putinu da pobedi na izborima 2018. godine i osvoji svoj četvrti predsednički mandat iako se on uopšte nije izjasnio da li će na izborima učestvovati.

Procenjeno je da bi ukidanje sankcija imalo „domino efekat” i na EU. Analitičari sa kojima se Rojters konsultovao predviđaju da će i pitanje Ukrajine, kao i Sirije, biti rešeno glatko. Ovakva procena situacije je „skidanje” samo prvog sloja rusko-američkih odnosa i pokazuje da više ni sami Amerikanci ne veruju u svoj sistem, koji bi trebalo da ograniči voluntarizam bilo kog predsednika.

Besmisao površnih analiza dostignut je u podsećanju zapadnih medija da su obojica predsednika slični i da bi mogli da postanu bliski kao što su bliski Putin i bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni. Čak je konstatovano da su obojica mačo tipovi, što je dodatna spona među njima.