Američki izbori osokolili nemačke desničare

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Jedina politički relevantna nemačka politička partija, koja se prekjuče obradovala izboru Donalda Trampa za 45. predsednika SAD, bila je populistička desničarska Alternativa za Nemačku (AfD). Baš kao i lideri ostalih evropskih antisistemskih stranaka, koji uglavnom krajnje desničarskim, antimigrantskim i antiislamskim stavovima nastoje da osvoje što više glasova ljudi nezadovoljnih etabliranim strankama, Frauke Petri je odmah čestitala Trampu, istakavši da su „Amerikanci izabrali jedan novi početak bez korupcije i prljavštine” i da je to „istorijska šansa”.

Iako je Tramp već drugog dana posle pobede sa svog sajta povukao obećanje da će zabraniti muslimanima ulazak u SAD, vođe AfD-a nadaju se da će na nemačkim parlamentarnim izborima na jesen sledeće godine profitirati od toga što u kampanji, baš kao i Tramp, ističu svoju netrpeljivost prema migrantima, naročito muslimanima, potom svoje protivljenje međunarodnim sporazumima o slobodnoj trgovini, ali i aktuelnim političkim elitama.

Dr Karsten Košmider, iz Centra za političku sociologiju Nemačke Slobodnog univerziteta u Berlinu, ističe da AfD na nemačkim izborima ne može da ponovi Trampov uspeh, bar što se tiče osvajanja poslaničkih mesta u Bundestagu.

„To nije realistično zbog nemačkog izbornog sistema. AfD nema šanse da osvoji apsolutnu većinu. To znači da će morati da sklapa koaliciju”, ističe Košmider za nemačke lokalne medije, ali dodaje da AfD ipak može da profitira od Trampove pobede. „Sada oni mogu da kažu: ’Vidite, situacija u SAD je slična ovdašnjoj. Mediji i sve ostale partije nas ne vole, ali u Americi možete da vidite da je istinska volja naroda na Trampovoj strani, a u Nemačkoj je istinska volja naroda na našoj strani’”.

On ističe da će AfD sada pokušati time „da mobiliše ljude koji uobičajeno ne glasaju, ali koji bi sada mogli da budu ubeđeni da je stvari moguće promeniti”. Košmider ističe da AfD koristi predizbornu taktiku sličnu Trampovoj pa su u toku pokrajinske predizborne kampanje namerno izazivali skandale. On navodi primer komentara o pucanju na izbegličku decu, koju pokušavaju da pređu granicu Nemačke. Prema njegovim rečima, AfD je taj skandal iskoristio da optuži nemačku „lažljivu štampu” da ih pogrešno interpretiraju i namerno predstavljaju u lošem svetlu.

„Kroz ove skandale, vi ostajete jedna od tema debate i glasačima stavljate jasno do znanja da ste jedna radikalna alternativa”, ističe ovaj stručnjak koji je proučavao rad AfD-a. „Ovo nije nova strategija, ali naravno AfD sada gleda šta je tačno Tramp uradio i kako je bio uspešan i nastoje da nauče nešto od toga.”

Prema oceni brojnih nemačkih analitičara, Trampova pobeda je podstrek za AfD, ali i brojne druge populističke stranke koje se bore protiv etabliranih stranaka. Budući da je Tramp pobedio uprkos svim suprotnim predviđanjima, lideri AfD-a mogu da kažu narodu: „Nećete baciti svoj glas ako izađete na birališta i glasate za nas. Mi ćemo zapravo proći znatno bolje nego što svi kažu.”

Holandski politikolog Kas Mude, sa američkog Univerziteta u Džordžiji, ističe da će činjenica da će lideri etabliranih stranaka biti prinuđeni da sarađuju sa Trampom olakšati evropskim antisistemskim strankama, pre svega krajnje desničarskim, da budu prihvaćene u političkom životu.

„Ukoliko političari na vlasti (poput Angele Merkel i Fransoa Olanda) budu sarađivali sa Trampom na normalan način, biće znatno teže na nacionalnom nivou isključiti političare krajnje desnice. Te partije će reći: ’O, vama je u redu da sarađujete sa Trampom, ali nije vam u redu da sarađujete sa nama.’ Jasno je da tu nije pitanje ideologije, već samo opstanka na vlasti”, ističe ovaj analitičar.

Pre tri nedelje Frauke Petri je isticala da Tramp nudi šansu za promenu američko-ruskih odnosa, što bi, kako je rekla, na dobrobit Berlina pomoglo da se ublaži sukob u Ukrajini.

„Jedni vide da Tramp može da ponudi moguću alternativu. Da li on to stvarno može da postigne, mi to ne znamo. Ali ako gospođa Klinton nastavi Obaminim putem, onda možemo da imamo prošireni rat u Ukrajini, a to ne može da bude u nemačkom interesu”, rekla je šefica AfD-a u intervjuu za Rojtersov TV servis.

Na pitanje da prokomentariše Trampove komentare o ženama, ona je istakla da o pitanju seksizma u Nemačkoj postoji „veoma čudna” situacija.

„Mi imamo nemačke političare, koji su napadnuti zbog nazivanja nekoga ’malim mišem’, ’dušom’ ili nečim sličnim, i to izazove uzbunu u nemačkim medijima. Mi ne vidimo tu uzbunu kada govorimo o ženama zlostavljenim ili seksualno napadnutim od migranata”, rekla je ona tada.

Optužbe na račun medija funkcioneri AfD-a nisu izostavili ni posle Trampove pobede kada su od nemačkih medija tražili više „optimizma” a manje „širenja straha”. Štaviše, poslanik AfD-a u Evropskom parlamentu Markus Precel je Trampovu pobedu opisao citatom Getea: „Ovde i danas počinje nova epoha u svetskoj istoriji, a vi možete da kažete da ste tome prisustvovali.”