Lepša slika trgovine sa svetom

Četvrtu godinu zaredom spoljna trgovina je jedna od lepših strana srpske ekonomije. Od početka 2016. do kraja septembra spoljnotrgovinska robna razmena je značajno poboljšana. Devetomesečna vrednost izvoza dostigla je 9,92 milijarde evra, što je za 10,1 odsto više nego u istom periodu 2015, a uvoz vredan 14,23 milijarde, za 5,7 odsto je veći u odnosu na isti period prošle godine. Deficit od 2,82 milijarde evra manji je za 7,5 odsto u poređenju s istim periodom u prethodnoj godini. Pokrivenost uvoza izvozom od 77,9 odsto veća je nego ikada od početka ovog veka.

Iako će izvoz u 2016. najverovatnije premašiti trećinu vrednosti bruto domaćeg proizvoda, ekonomisti smatraju da je to nedovoljno. Tvrde da stabilnog ekonomskog rasta za Srbiju ne može biti ako ne izvozi bar polovinu vrednosti svega proizvedenog.

– Dobra strana rastućeg izvoza je što se povećava u više oblasti i ne zavisi pretežno od automobila i čelika, ističu analitičari – ukazuje Stojan Stamenković, koordinatora istraživanja biltena „Makroekonomske analize i trendovi”.

U ovoj godini najznačajniji doprinos rastu izvoza dali su proizvođači pogonskih mašina i uređaja, električnih mašina i povrća i voća, dok su niske cene nafte i gasa znatno umanjile vrednost uvoza.

Znatan rast i promena slike srpske spoljne trgovine nabolje vidljivi su od početka jeseni 2012. godine, kada je počela proizvodnja „Fijatovog” automobila „500-L” u Fabrici automobila „Fijat Srbija” u Kragujevcu. Tome je doprineo i sve veći izvoz delova za automobile iz više novih fabrika koje su podigle strane kompanije,  ali i početak izvoza goriva iz obnovljene rafinerije NIS-a u Pančevu.

U 2013. iz Srbije je izvezeno robe za 14,61 milijardu dolara, 30,1 odsto više nego u prethodnoj godini, a tako velikom povećanju i promeni njegove strukture u korist proizvoda višeg stepena obrade najviše je doprineo baš kragujevački „veliki fića”.  „Fijat Krajsler Srbija”, naš najveći izvoznik, rekordne 2013. na strana tržišta prodao je model „500-L” za 1,53 milijarde evra, a 2014. za 1,36 milijardi. Prema podacima Ministarstva finansija, u 2015. iz Kragujevca je izvezeno „velikih fića” za 1,09 milijardi evra. Vrednost izvoza motornih vozila i prikolica u periodu januar–jul 2016. iznosila je oko 1,2 milijarde evra, a u julu je svedena na 132 miliona evra, što je gotovo 40 odsto manje nego u julu 2013. Od avgusta ove godine fabrika u Kragujevcu radi u dve, umesto u tri smene, otišlo je 750 ljudi sa plaćenom otpremninom.

Ali, pad proizvodnje i izvoza „Fijat Krajsler Srbije” u ovoj godini nadomešćuje „Hestil”, koji je kupio železaru u Smederevu. Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u prvih devet meseci 2016. iznosila je 2,9 milijardi evra. „Fijat” je i dalje najveći izvoznik, a slede „Hestil” i „Tigar”. U trećem tromesečju izvoz kompanije „Hestil” porastao je za polovinu u odnosu na isti period 2015, dok je izvoz u septembru ove godine dostigao najveću mesečnu vrednost od 2012.

– U poslednjih sedam do osam godina vidljiva je promena strukture izvoza – kaže Jasmina Crnomarković, iz Odsek za statistiku spoljne trgovine Republičkog zavoda za statistiku. – U vrednosti izvoza udeo proizvoda za reprodukciju smanjen je sa 65 odsto u 2008. godini, na oko 53 odsto u poslednje tri godine. Udeo proizvoda za široku potrošnju povećavan je sa 26 u 2008, na blizu 40 procenata u poslednje tri godine. Udeo opreme u izvozu nije bitnije menjan i iznosi oko osam do devet odsto. Tome je svakako najviše doprineo izvoz automobila.

Naša sagovornica napominje da na strani uvoza nije bitnije promenjena struktura proizvoda po nameni. Izuzetak je 2009. godina, kada je udeo proizvoda za reprodukciju u ukupnom uvozu bio svega na 50 odsto, što je posledica udara svetske ekonomske krize i velikog pada proizvodnje i izvoza u toj godini.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda daleko premašuje uvoz i Srbija od 2005. godine ostvaruje suficit u ovoj razmeni sa svetom.

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od 2008. bila je najveća sa zemljama sa kojima naša zemlja ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Najviše izvozimo u zemlje Evropske unije, kao što iz tih zemalja najviše i uvozimo – u 2015. godini 63,8 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti trgovinski partner jesu zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni. On je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda – žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića – proizvoda od metala i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Pokrivenost uvoza izvozom sa CEFTA zemljama u 2015. godini je  331,4 odsto.

– Vrednost izvoza u odnosu na bruto domaći proizvod još je niska – smatra Milojko Arsić, profesor ekonomskog fakulteta u Beogradu. – Izvoz, uz investicije, treba da bude glavni pokretač ekonomskog rasta i u narednim godinama, zato ekonomske politike i reforme treba da podrže njihov rast.