Obamina zakasnela poseta Atini

Od našeg dopisnika
Atina – Već od večeras Atina je zatvoreni grad! Stotine američkih specijalaca i 4.500 grčkih policajaca i snajperista su već raspoređeni duž trase kojom će se od sutra, tokom dvodnevne posete Atini, kretati odlazeći predsednik SAD Barak Obama.

Reč je o drakonskim merama bezbednosti, praktično do sada neviđenim u Grčkoj. Zatvaraju se nebo i zemlja, onemogućava mobilna telefonija... Vojna avijacija prati avion američkog predsednika, a zajedno s njim stiže blindirani automobil opremljen najsavremenijom tehnologijom, medicinska ekipa, čak i specijalno oružje za njegovo obezbeđenje i još mnogo toga što je u strogoj tajnosti. Pomereni su svi avio-letovi do momenta bezbednog spuštanja američkog aviona, a svaki saobraćaj i kretanje u centru Atine biće blokirani sat i po pre pojavljivanja američkog konvoja za koji se, do poslednjeg trenutka, neće znati kojom će se maršrutom kretati.

Zabrinuti su domaćini ali i gosti jer Obama stiže u Atinu nekoliko dana posle terorističkog napada na francusku ambasadu, posle divljanja anarhista koji su napali policijsku stanicu u centru, posle pretnji terorističkih organizacija da će tokom posete biti nereda i iznenađenja. Iz bezbednosnih razloga cela poseta odvijaće se u zatvorenom, obezbeđenom prostoru. Otkazane su sve manifestacije na otvorenom, najverovatnije i mogućnost da Barak Obama poseti Akropolj.

Sve novonastale okolnosti su razočarenje za Ciprasovu vladu koja, iako je reč o odlazećem američkom predsedniku, ne odustaje od svojih očekivanja i isticanja da je reč o istorijskoj poseti koja je mesecima pripremana. Konkretno, Atina od Baraka Obame očekuje podršku u pregovorima s poveriocima u nadi da će do narednog zasedanja Evrogrupe 5. decembra biti pokrenuto pitanje dužničkih olakšica, restrukturizacija duga.

Odlazeća američka administracija je više puta do sada isticala uspeh grčkih reformi i podsticala MMF i druge institucije da pomognu Grčkoj u prevazilaženju problema i izvlačenju iz dužničke krize. Predsednik Obama je bio najglasniji u trenutku kada je MMF pojačavao pritisak i tražio nove mere štednje a činjenica da je planirao da Grčku i Berlin poseti posle izbora doživljavana je upravo kao posebni znak podrške Ciprasovoj vladi ali i upozorenje Briselu i Berlinu da dalje produbljavanje i odlaganje rešenja grčke krize može da utiče na evropsku stabilnost.

Malo ko je očekivao pobedu Donalda Trampa i sada poseta odlazećeg predsednika Obame i susreti s predsednikom i premijerom Grčke gubi očekivani sjaj. Pitanje je hoće li se nova administracija uopšte i na koji način baviti Grčkom koja je, prema ranijim izjavama Trampa, primer koji treba izbegavati, „problem Nemačke” ili „zemlja za koju je bilo bolje da je ostala na nacionalnoj valuti”...

Nije, međutim, nevažno što će se u Atini razgovarati o grčkom dugu, migrantskoj krizi, regionalnoj stabilnosti i mestu koje u njoj ima Grčka... Jer Barak Obama do odlaska iz Bele kuće ima još dva meseca, dovoljno dugo da pokuša da ispuni data obećanja da će do završetka njegovo mandata pitanje grčkog duga biti na dnevnom redu. Ima vremena da bar ublaži stav EU prema Atini i njenim dugovima i novoj administraciji bar ukaže na značaj Grčke za stabilnost u regionu, potrebu da se Trampova administracija bavi i kiparskim problemom, odnosima s Turskom, da ukaže na smer u kome treba da se i ubuduće kreće američka spoljna politika.

Uoči posete, Barak Obama je Grcima poslao jasnu poruku podrške naglasivši da je „grčkom narodu potrebna nada” i da SAD smatraju da je „potrebno istaći značaj saradnje s Grčkom”i da „Vašington ostaje bliski partner u borbi protiv terorizma”.

Takođe, Obama je naglasio da „sve dok Grčka nastavlja borbu s teškim bremenom bolnih reformi i pokušava da pomogne u rešavanju migrantske krize na humani način kao do sada, grčki narod će imati prijatelja i oslonac u SAD”.

U intervjuu listu „Katimerini”, predsednik Obama čestita narodu, vladi i premijeru Ciprasu na doslednosti u naporima da se reformiše i obnovi privreda, na rešenosti da se sprovedu teške i bolne mere štednje i reforme što govori o tome da Grčka čini sve da sama sebi pomogne”.

Ono što za Atinu predstavlja najveći značaj i podstrek u trenutku kada se, zaista, 5. decembra odlučuje o njenim šansama da se delimično izvuče iz duga jeste poruka Obame da će „nastaviti da ubeđuje kreditore da preduzmu neophodne mere koje bi Grčkoj pružale mogućnost da oživi ekonomiju, krene putem razvoja i dobije bolje uslove za otplatu duga, olakšice koje će ga učiniti održivim i ostaviti prostora za obnovu”.

Bez sumnje, dvodnevni boravak Obame u Atini na koji će se fokusirati svi svetski mediji ima veliki simbolični značaj jer potvrđuje doslednost predsednika Obame koji je gajio posebno prijateljske odnose s Atinom i isticao da samo mere štednje nisu jedino rešenje problema. Mišljenje, suprotno onom koje je zagovarao Berlin i koje su kao viziju novog poretka branili premijer Cipras i Mateo Renci.

Ipak, sve vreme prisutno je pitanje: koliko je Barak Obama zakasnio s posetom Atini.