​Švendimanove optužnice prizivaju izbore na Kosovu

Strah vodećih albanskih političara na Kosovu i Metohiji da će se naći na tapetu Specijalnog suda za ratne zločine OVK jedan je od glavnih razloga zašto se sve više spekuliše da će u martu ili maju sledeće godine biti održani vanredni parlamentarni izbori. Ukoliko dođe do izbora, dijalog Beograda i Prištine u Briselu bio bi sigurno „zamrznut” nekoliko meseci, sve dok se ne formira kosovska vlada. Pregovarački proces pod patronatom EU, koji je već zapao u krizu zbog pokušaja otimanja „Trepče”, mogao bi biti usporen i prolećnim izborima za predsednika Srbije.

I dok u ostatku Srbije još zvanično nije počela kampanja za redovne predsedničke izbore, na Kosovu je pitanje vanrednih izbora aktuelizovano posle oštrih kritika koje je predsednik najveće Demokratske partije Kosova (DPK) Kadri Veselji uputio na račun sadašnje vlade, koju predvodi lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa. Situaciju na Kosovu dodatno usložnjava i to što je Srpska lista, njihov koalicioni partner, od početka oktobra zamrzla učešće u kosovskim institucijama zbog nezadovoljstva oko zakona o konfiskaciji „Trepče”.

Prištinski mediji tvrde da za izbore najviše navijaju Kadri Veselji i Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova, za koje se sumnja da bi mogli biti među prvima protiv kojih će biti pokrenut sudski postupak u Hagu. Naravno, obojica kao razlog za izbore navode političke motive, a ne strah da bi glavni tužilac Specijalnog tužilaštva za zločine OVK Dejvid Švendiman protiv njih mogao da podigne optužnicu.

Kadri Veselji, koji je istovremeno i predsednik kosovskog parlamenta, pre oko mesec dana izdejstvovao je da se za osumnjičene za ratne zločine, ali i njihove porodice, obezbedi finansijska pomoć iz pokrajinskog budžeta. U izjavi za dnevnik „Epoka e re” on je ostavio mogućnost da se održe prevremeni parlamentarni izbori ukoliko se o tome postigne konsenzus političkih stranaka.

„Ukoliko se postigne dogovor, niko ne može sprečiti političke partije da održe izbore”, kazao je Veselji.

Ramuš Haradinaj je ove jeseni, kad je postalo izvesno da će početkom sledeće godine biti podignute prve optužnice Specijalnog suda u Hagu, iznenada postao veoma zabrinut za stanje na Kosovu, za koje kaže da je veoma teško, konstatujući da je strpljenje naroda pri kraju i da su vanredni izbori najbolje rešenje za prevazilaženje takve situacije.

„Ne verujem da će narod još dugo trpeti. Mislim da je za izlazak iz ove situacije najbolje održati vanredne izbore. Dobro je da vidimo šta narod misli”, rekao je Haradinaj za prištinske portale.

Srpska lista je spremna za izbore ukoliko do njih dođe, a zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović uverava da niko od Srba ne beži od izbora. On sumnja da sadašnja albanska vladajuća garnitura ima snage da sprovede u delo ono na šta se obavezala u Briselu i koalicioni sporazum sa Srpskom listom oko formiranja Zajednice srpskih opština.

„Albanske partije na vlasti i u opoziciji kreiraju izbornu atmosferu i stiče se utisak da svi imaju neki interes da što pre idu na izbore. Ako se to nastavi, onda ćemo gotovo izvesno ići na vanredne izbore u prvoj polovini sledeće godine. To za nas neće ništa promeniti, jer se znaju naši prioriteti, ali je gotovo izvesno da će Briselski dijalog zbog toga nekoliko meseci biti ostavljen po strani”, naglašava Stojanović.

On sumnja da će u takvoj atmosferi biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine, gde će glavne uloge imati Aleksandar Vučić i Hašim Tači.

Stojanović podseća da su gotovo sve albanske partije protiv Briselskog sporazuma i da bi u takvoj situaciji nastavak dijaloga bio besmislen.

Predsednik Aktivne Srbije Dušan Janjić kaže da je jasno da će neko od krupnih kosovskih riba završiti u Hagu, ali da je veliko pitanje ko će to biti. Uverava da su u zabludi albanski političari koji smatraju da će ih eventualna funkcija u kosovskoj vlasti zaštiti od sudskog postupka i odgovornosti za ratne zločine.

„Nema dileme da DSK i DPK nisu dovoljni da budu u vlasti i sad se traži treća stranka koja će ojačati poziciju kosovske vlade iz albanskog korpusa. Jedini koji ima stabilnu podršku je DPK, ali vlast nema snagu da sprovede međunarodne obaveze. Kosovo ima problem da od kada je Tači postao predsednik odnosi u vladajućoj koaliciji škripe”, kaže Janjić.

On kaže da je ideja da Tači nastavi da vodi razgovore u ime Prištine, a da sada taj posao zbog nedostatka konsenzusa obavlja Edita Tahiri, koja je tehnički pregovarač.

„Kada će biti održani izbori biće pitanje procene Tačija, Mustafe i međunarodne zajednice, koja sigurno kalkuliše i sa Specijalnim sudom, ali više u smislu da li bi početak suđenja mogao umanjiti rejting vladajućim partijama. Za mene je čudo što se sadašnja albanska koalicija do sada i toliko održala”, kaže Janjić.

Tači bi da broj poslanika smanji sa 120 na 100

Iako se na prevremene izbore gleda kao na realnu opciju, predsednik Kosova Hašim Tači je protekle nedelje pokrenuo razgovore s predstavnicima političkih partija o izbornim reformama u zemlji. Kazao je da su najpre potrebne zakonske izmene koje se tiču načina izbora predsednika države, odluka između jedne ili više izbornih jedinica na Kosovu, otvorene ili zatvorene liste, kao i određivanja izbornog cenzusa – da li će on ostati pet odsto ili će se smanjiti.

„Sve ove mere treba da učine glasanje lakšim i pravičnijim. Postoji i mogućnost smanjenja broja poslanika sa 120, koliko ih je sada, na 100, i dodele po jednog mesta u Skupštini za crnogorsku i hrvatsku zajednicu”, rekao je Tači, prenosi RTK.