Srpski trag u Krimskom ratu

Rusija i Srbija vekovima su se borile u raznim ratovima kao saveznici. Najčešće su ruski dobrovoljci učestvovali u sukobima na Balkanu, ali postoje i tragovi o učešću Srba u ratnim dejstvima na strani Rusije. Upravo se 30. marta navršilo 160 godina od Pariskog mirovnog sporazuma, kojim je okončan Krimski rat (1853–1856). Srpski dobrovoljci istakli su se u ratnim operacijama na Dunavu, kao i za vreme čuvene „Prve odbrane Sevastopolja”, tokom Krimskog rata.

Ruski istoričar Sergej Pinčuk Galani, potomak grčkog borca koji je ratovao na strani Rusije u Krimskom ratu, predstavio je svoju knjigu „Krimski rat i odiseja Grčke legije” nedavno u Beogradu. Kroz dve zapažene promocije, na Sajmu knjiga i u Ruskom domu, Pinčuk je predstavio učešće Srba u ovom sukobu koji je ličio na mali svetski rat. Protiv Ruskog carstva tada su nastupili Osmanska, Francuska i Britanska imperija, Kraljevstvo Sardinija, Kavkaski Imamat, Kneževina Abhazija i vojska Čerkeza, uz aktivnu „prijateljsku neutralnost” Austrijskog carstva i monarhija Pruske i Švedske. Uz Ruse su stali Gruzini, Grci, Bugari. I, naravno, Srbi.

– Prvi pucnji u Krimskom ratu odjeknuli su u donjem toku Dunava 1853, ali je ruska vlada smatrala da će se sve završiti samo demonstracijom sile. Turci su, takođe, u prvo vreme čekali da njihovi saveznici stupe u rat. Tako je prvobitni ruski plan polazio od ovih pretpostavki i podrazumevao je otvaranje „slovenskog” fronta. Turska armija trebalo je da bude razbijena na terenu. Nakon toga bi usledila opsada Vidina i očekivanje da će Srbi delovati s boka i u pozadini. Nikolaj Prvi je računao da bi to dovelo do sveopšte pobune balkanskih hrišćana – ističe za „Politiku” Pinčuk Galani.

Ruski pukovnik Ivan Oklobdžija (1821–1880), poreklom Srbin, izneo je ideju da se ustanak u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori iskoristi kao manevar za odvlačenje pažnje.

– U to vreme je teritorijom Crne Gore i Srbije prošao talas nezadovoljstva protiv Turaka, ali su strane diplomate ulagale maksimum napora kako bi okrenuli stanovništvo protiv Rusa. U Sankt-Peterburgu su odlučili da se ograniče na sondiranje situacije na Balkanu i jačanje kuloarske diplomatije, ali je Nikolaj Prvi, pod uticajem general-feldmaršala Ivana Paskeviča i javnog mnjenja, sve više naginjao uključivanju balkanskih Slovena u ratna dejstva. On je komandantu ruske vojske na Dunavu, artiljerijskom generalu Mihailu Gorčakovu, naložio da ovo pitanje razmotri. Gorčakov je smatrao da Srbi i Bugari, koji su već služili u armijama podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije, treba da sačinjavaju jezgro dobrovoljačkih formacija – navodi naš sagovornik.

Gorčakov je tvrdio da su Srbi i Bugari „hrabri i dobro pucaju” i predložio da se u ove jedinice upute najbolji oficiri i podoficiri da ih podučavaju taktici. Planirano je formiranje samo jednog bataljona koji bi se sastojao od četiri čete, ali je broj bataljona povećan na osam. Popunjavanje četa vršilo bi se po etničkom principu, od „ljudi jednog plemena, Grka, Rumuna, Srba i Bugara, ne mešajući ih između sebe”. Ruska vlada povećala je plate pripadnicima ovih formacija i preuzela obaveze u vezi s „brigom o porodicama ubijenih, kao i o osakaćenim i njihovim porodicama”.

Prema rečima ruskog vojnog istoričara A. Petrova, „Srbija je dala oko 600 svojih građana koji su došli kao dobrovoljci”. Srbi su služili u konjičkom vodu pod komandom zastavnika Đorđa Jelića, bivšeg pripadnika austrijske vojske poreklom iz Crne Gore. Grčki i slovenski dobrovoljci učestvovali su u kopanju rovova, služili u karaulama i odbijali stalne napade bašibozuka i Lipovanaca (ruskih staroveraca iz Dobrudže). Srbi su služili takođe i u austrijskoj vojsci, podseća naš sagovornik. Za vreme ruske opsade Silistre, na današnjoj granici Bugarske s Rumunijom, Austrija je napala s boka. Srbi su u napad „išli uz roptanje, govorili da je greh ići protiv Rusa i da će se oni svi do jednog predati njima”, ukazuje Pinčuk.

Ruski istoričar Vladimir Lomanski u svojoj knjizi „Srbija i južne slovenske provincije Austrije”, navodi Pinčuk, zapisao je o periodu Krimskog rata sledeće: „Od početka ratnih dejstava, za Srbiju je glavni zadatak bio očuvanje postignutog položaja uz pomoć neutralnosti. Srpska politička elita pokušavala je da balansira između proruskih opredeljenja većine i straha od gubitka nezavisnosti. Kada se na granici sa Srbijom pojavio austrijski izviđački korpus, odnos prema Rusima toliko se promenio da je ambasador Muhin morao da bude povučen. Ko je mogao da pomisli, negodovao je feldmaršal Paskevič, da će u Srbiji čovek (Aleksandar Karađorđević), koji je vaspitavan u našem korpusu, da postane naš neprijatelj. On je učinio da narod, koji je skoro 150 godina bio uz nas, i samo u nas se uzdao, sada nas omrzne.”

Rusija se ubrzo našla u potpunoj izolaciji i bila je prinuđena da ratuje protiv koalicije evropskih država, što je dovelo do povlačenja s Dunava. Od preko 4.000 balkanskih dobrovoljaca, ostao je mali odred Grka, Srba i Bugara. Pinčuk ukazuje da su među dobrovoljcima s Balkana izbijale varnice mržnje, što je bio predznak budućih sukoba i ratova. Koristeći brojčanu nadmoć, Bugari su ugnjetavali Srbe. Ruska komanda je zbog toga u martu 1855. potpuno razdvojila Srbe i Bugare, ne samo na nivou četa i bataljona, već i pukova.

– Srbi su ipak uspeli na kraju da stignu do Krima, gde su se pridružili grčkim dobrovoljcima. Na kraju rata, 1856, na Krimu se nalazilo najmanje deset Srba. Zabeleženo je, na primer, ime podoficira Luke Jelića. Vasilije Mihajlović bio je odlikovan krstom Svetog Đorđa za pokazanu hrabrost u akciji 5. februara 1855, što je bio najviši ruski ratni orden. Stevan Petrović, prilikom juriša u Sevastopolju zadobio je tešku kontuziju 24. februara 1855. godine – otkriva istoričar Sergej Pinčuk Galani.

Pred sam kraj rata, u zimu 1855, u ruskom Vojnom ministarstvu doneta je odluka o reformisanju Legije „Imperator Nikolaj Prvi” i dozvoljeno je da joj pristupe oficiri Bugari, Grci, Vlasi, Moldavci, Srbi i Crnogorci. U tom trenutku Rusija je praktično već izgubila rat. Srpski dobrovoljci su odlikovani i nagrađeni za učešće u Krimskom ratu i u leto 1856. vratili su se u otadžbinu.