Brisel i Beograd zovu 383

Tri godine razgovora o telekomunikacijama u Briselu okončane su dogovorom po kome će imovina „Telekoma Srbija” na KiM ostati u vlasništvu Beograda, dok Srbija ustupa Kosovu kao geografskoj oblasti međunarodni pozivni broj +383. Građani Srbije će, kako je to u ponedeljak predstavljajući ovaj sporazum objasnio Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za KiM, i ubuduće moći da pozivaju fiksne i mobilne brojeve pokrivene MTS signalom bez dodatnog tarifiranja. Naime, kako je dogovoreno, naplaćivaće se cena za uobičajeni međugradski telefonski saobraćaj. Takođe, građani koji budu pozivali brojeve na Kosovu pokrivene srpskom mrežom neće morati da okreću ni međunarodni pozivni broj. 

Sporazum o telekomunikacijama postignut u nedelju uveče predviđa da Srbija uputi pismo Međunarodnoj uniji za telekomunikacije u kome navodi da se slaže da se Kosovu dodeli pozivni telefonski broj, a rok za primenu je 3. decembar. Precizirana je i obaveza prenošenja imovine „Telekoma Srbije” na njenu ćerka firmu „MTS Kosovska Mitrovica d. o. o.” koja će biti uspostavljena na KiM.

Dodeljivanje telefonskog broja Srbiji koja će ga potom ustupiti Kosovu Đurić je uporedio sa onim što već postoji u Kini koja ima više pozivnih brojeva, „jedan za maticu, jedan za Hongkong, drugi za Makao, treći za Tajvan”, ili Velikoj Britaniji koja ima jedan broj za maticu, a drugi za Folklandska ostrva.

„’Telekom Srbija’ i Republika Srbija ostaju jedini članovi Međunarodne telekomunikacione unije, a tim dodatnim pozivnim brojem u potpunosti raspolaže Srbija. Zaštićeni su naši interesi, bez obzira na to što Priština i ovaj dogovor interpretira na lažan, iskrivljen i drugačiji način”, rekao je Đurić.

On očekuje da ćemo presedan o pitanju „Telekoma Srbija” i zaštite imovine te kompanije na KiM moći da koristimo kao argument u razgovorima o energetici i kada je reč o hidrocentrali „Gazivode”. Đurić je dodao da su vlasti u Prištini pokušale da reše pitanje imovine otimačinom – da otmu „Trepču” zakonom koji ostaje mrtvo slovo na papiru jer ne mogu da ga sprovedu.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport kaže da dogovor o telekomunikacijama treba da se primeni prema definisanim rokovima. On izražava nadu da će to biti podsticaj i za napredak u drugim oblastima u dijalogu, kao što su formiranje ZSO ili oblast energetike.

Sporazum o telekomunikacijama Beograda i Prištine podržali su srpski i albanski članovi kosovske vlade. Predsednik Kosova Hašim Tači smatra da dogovor osnažuje poziciju Kosova i otvara put ka procesu digitalizacije. Dalibor Jevtić i Ljubomir Marić izjavili su da je ovaj dogovor veoma značajan i koristan za građane.

„Ono što je suštinski važno jeste da je principijelan stav Vlade Srbije o pitanju imovine urodio plodom i da imamo sporazum koji je vrlo koristan za narod na KiM koji će imati kvalitetnu uslugu što se tiče telekomunikacija”, rekao je Marić.

Jevtić je naglasio da je postignuti sporazum o telekomunikacijama značajan iz više razloga a ne samo zbog činjenice da je u jednom periodu došlo do zastoja dijaloga u Briselu.

Dogovor o telekomunikacijama oštro je kritikovao DSS koji je zaključio da je to „samo još jedan u nizu neustavnih i štetnih sporazuma” kojim se zaokružava kosovska državnost, dok potpredsednik albanskog pokreta „Samoopredeljenje” Glauk Konjufca smatra da je ovaj sporazum loš po suverenitet KiM i kao dokaz navodi da se srpska državna kompanija na velika vrata vratila na Kosovo.

Priština neće moći da prisluškuje naše građane

Dogovorom o telekomunikacijama predviđeno je da „svi elementi za fiksnu i mobilnu telefoniju” fizički ostaju na teritoriji centralne Srbije, tako da prištinska strana nema pristup serverima niti glavnim centralama „Telekoma”, izjavio je Marko Đurić.

On je na novinarsko pitanje kako je rešeno insistiranje Prištine da mogu legalno da se priključe na bazne stanice i prisluškuju naše građane na osnovu sudskih odluka sa Kosova, rekao da je to jedno od pitanja zbog kojih dogovor dugo nije mogao da bude postignut.

„Oni su hteli da uđu u naš sistem, bazne stanice, da bi mogli da prisluškuju, ali dogovorili smo da svi elementi za fiksnu i mobilnu telefoniju fizički ostaju na teritoriji centralne Srbije i oni nemaju fizički pristup serverima i glavnim centralama”, rekao je Đurić.

On je istakao i da isključivo naši pravosudni organi i bezbednosne institucije imaju pravo da pristupaju podacima u vezi sa korisnicima mobilne telefonije, u skladu sa našim pravnim poretkom.

Popović: Vlada treba da raskine Briselski sporazum

Vlada Srbije treba da raskine Briselski sporazum i da pokrene široku diplomatsku inicijativu da se pitanje KiM izuzme iz nadležnosti EU i vrati u nadležnost Saveta bezbednosti UN, gde ima principijelnu podršku svojih saveznika Rusije i Kine, izjavio je Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije. On je istakao da se situacija na geopolitičkoj mapi sveta menja i da „konačno ide naruku Srbiji”.

Predsednik SNP smatra da današnja Vlada Srbije ima „istorijsku šansu” da preokrene situaciju u pogledu Kosova i Metohije i da ispravi nepravdu koju je srpskom narodu nanela „prethodna štetočinska vlast”.