Putin odbija da Haški tribunal sudi Rusima

Predsednik Rusije Vladimir Putin je potpisao ukaz o odbijanju Rusije da učestvuje u osnivačkom (Rimskom) statutu Međunarodnog krivičnog suda (MKS). Ova vest je odjeknula celim svetom iako je odluka ruskog predsednika simbolična, jer Moskva nije podlegala nadležnostima MKS pošto nikada nije ratifikovala statut sporazuma koji je potpisala 2000.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova (MID) navelo je u saopštenju da MKS nije opravdao nade koje su polagane u njega i nije postao nezavisan pravosudni organ sa autoritetom. Iza ove diplomatske rečenice krije se zapravo nezadovoljstvo zvanične Moskve zbog, kako smatra, jednostranosti ovog suda.

„Prema informacijama koje dobijamo, situacija na teritoriji Krima i Sevastopolja se može izjednačiti sa međunarodnim oružanim konfliktom između Ukrajine i Ruske Federacije”, navedeno je u preliminarnom izveštaju tužiteljke, objavljenom na sajtu MKS, koje je preneo Sputnjik. Takođe se navodi da je sukob počeo „najkasnije 26. februara 2016”, kada je Rusija angažovala vojsku „kako bi preuzela kontrolu nad delovima teritorije Ukrajine bez saglasnosti Vlade Ukrajine”.

„Preuzimanje upravljanja nad Krimom od strane Ruske Federacije se desilo bez borbi. Ruska vojska je bila iskorišćena za uspostavljanje kontrole nad teritorijom, uključujući ukrajinske vojne baze i vladine zgrade, i sredinom marta Vlada Ukrajine je počela da povlači vojne jedinice, koje su se nalazile u krimskim bazama, na kontinentalni deo teritorije”, navodi se u izveštaju.

Fatu Bensuda je takođe navela da istražitelji suda aktivno pokušavaju da saznaju da li Rusija kontroliše oružane grupacije na jugoistoku Ukrajine. „Ako se dobije potvrdan odgovor na to pitanje, događaji u tom delu Ukrajine će biti priznati kao oružani konflikt uz učešće Rusije”, navedeno je u tom preliminarnom izveštaju.

„Zakon o međunarodnim oružanim konfliktima može se primeniti i posle 18. marta 2014. u istoj meri kao što situacija na teritoriji Krima i Sevastopolja može biti ekvivalentna stanju okupacije koja se nastavlja”, navode ruski izvori.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao novinarima da je država donela ovu odluku rukovodeći se isključivo nacionalnim interesima. Rusija smatra da je ovakvo viđenje situacije sa Krimom u suprotnosti sa realnošću, pošto je na Krimu održan referendum o izdvajanju iz Ukrajine u kojoj su na vlast, posle državnog udara, došle nove političke proevropske političke snage.

Peskov je, kako prenose ruski mediji, takođe rekao da je izjednačavanje prisajedinjenja Krima Rusiji sa oružanim sukobom između Rusije i Ukrajine u suprotnosti sa realnošću. „Takva formulacija je u suprotnosti sa realnošću što se tiče naše pozicije, a što je još važnije, sa pozicije za koju su se izjasnili građani Krima na referendumu, kada su donosili odluku o ulasku u sastav Rusije”, rekao je Peskov. Što se tiče sukoba milicija na istoku Ukrajine sa vladinim snagama, Peskov je ponovio ruski stav da je to građanski rat u Ukrajini, to jest unutrašnji ukrajinski sukob.

Ukrajina takođe nije ratifikovala Rimski statut MKS.

Rusko ministarstvo zaduženo za spoljne odnose takođe je navelo da je MKS nepravedno optužio ruske snage i u slučaju kratkog rata 2008. godine sa Gruzijom, „jer je sud ignorisao agresiju Tbilisija prema civilima u Južnoj Osetiji”. „U ovim uslovima ne može se govoriti o poverenju u međunarodni krivični sud”, naveo je ruski MID i naglasio da je odluku doneo ruski predsednik. Nepoverenje u ovaj sud je ilustrovano podacima da je za 14 godina rada MKS izrekao samo četiri presude i potrošio više od milijardu dolara.

Rusija se takođe našla pod međunarodnim pritiskom zbog vazdušnih udara u Siriji, kada su je šef NATO-a i zvaničnici SAD, Francuske, Velike Britanije i Nemačke optužili da bombarduje civile i civilne ciljeve.

Međutim problem sa MKS postoji već duže vreme. Rusija je sada već četvrta država koja je za manje od mesec dana odlučila da prekine bilo kakvu vezu sa ovim sudom. Krajem prošlog meseca to su učinile tri afričke države – Burundi, Južnoafrička Republika i Gambija – nezadovoljne pristrasnošću ovog suda, opsesijom Crnim kontinentom i ignorisanjem zločina koje čini Zapad. Još dve afričke države su najavile istupanje.

„Ima najmanje 30 država Zapada koje su počinile zastrašujuće ratne zločine protiv nezavisnih suverenih država i njihovih građana od osnivanja tog suda i nijedan ratni zločinac sa Zapada nije procesuiran. Zašto Toni Bler nije izveden pred MKS zbog rata u Iraku? Zašto MKS nije odgovorio na zahtev Gambije da procesuira EU zbog smrti hiljada afričkih migranata na Mediteranu”, pitao je ministar informisanja Gambije Šerif Bodžang kada je ova država odlučila da istupi iz članstva prošlog meseca.

Rimski statut MKS je međunarodni ugovor kojim je stvoren ovaj sud. Potpisivanje je otpočelo 17. jula 1998, a statut je stupio na snagu 1. jula 2002, pošto je 60 država, koliko je bilo i potrebno za funkcionisanje suda, svoje ratifikacije dostavilo generalnom sekretaru UN. Statut sudu stavlja u nadležnost tri krivična dela: genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Kina, Irak, Izrael, Libija, Katar, SAD i Jemen glasale su protiv Rimskog statuta 1998. godine, ali su Izrael, SAD i Jemen ipak potpisali statut 2000. godine. SAD su u vreme predsednika Džordža Buša obavestile UN da SAD neće sebe smatrati članicom suda i da ne smatraju da imaju pravne obaveze zbog svog potpisa, što se uobičajeno tumači kao povlačenje potpisa. Kao zvaničan razlog SAD za takav postupak naveden je „strah od ispolitizovanih postupaka kojima bi mogli biti izloženi njihovi vojnici”.

Nakon preliminarne istrage, MKS je ustanovio da su pripadnici američkih oružanih snaga u Avganistanu odgovorni za torturu nad pritvorenicima i da su pripadnici CIA mučili zatvorenike i u Avganistanu, kao i u Poljskoj, Rumuniji i Litvaniji.