Štrajk kao metod borbe za članstvo

Ko je najjači, a ko najbrojniji prosvetni sindikat u Srbiji? Da li su sva četiri sindikata zaposlenih u obrazovanju reprezentativna i da li se iza podele koja je postala očigledna u dva poslednja štrajka zapravo krije borba za članstvo?

Do pukotine u jedinstvu je prvi put javno došlo prošle godine tokom petomesečnog štrajka, a onda je nova podela nastala i kada je ministar prosvete nedavno zatražio podatke o članstvu svakog sindikata. Ovaj Šarčevićev potez pohvalila je jedino Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, dok su se Sindikat radnika u prosveti Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije i „Nezavisnost” oštro suprotivili i u pismu ministru tvrdili da je to grubo kršenje Zakona o zaštiti tajnosti podataka i Zakona o radu.

Da definitivno nema sindikalnog jedinstva, pokazao je štrajk upozorenja 17. novembra, jer su održane dve odvojene konferencije za novinare (tri sindikata istog dana, a Unije sutradan), a potom su se i razišli i o pitanju zahteva državi. Rezultat je bio da su u četvrtak članovi Unije štrajkovali skraćenjem časova na 30 minuta, dok članovi SOS-a i SRPS nisu održali prvi čas u obe smene. „Nezavisnost” je svom članstvu prepustilo odluku o tome da li će i na koji način štrajkovati.

Jasna Janković, predsednica Unije, tvrdi da iza svih akcija, od zbrinjavanja tehnoloških viškova, preko zakonskim izmena, do štrajkova stoji upravo ovaj sindikat jer je najbolje organizovan i najaktivniji.

– Pozdravljam potez ministra Šarčevića da se konačno prebrojimo. Uostalom niko nije tražio imena i prezimena, niti bilo kakve lične podatke. Mora da se već jednom zna ko ima pravo da sedi za pregovaračkim stolom i ko koga predstavlja.– ističe Janković i dodaje da USPRS ima 27.500 članova u 753 škole.

Zašto su bili protiv prebrojavanja, pitali smo predsednike ostalih sindikata i dobili nešto drugačiju verziju.

– Po zakonu, Ministarstvo rada utvrđuje reprezentativnost, i to svake tri godine tako što se formira komisija u kojoj su predstavnici ministarstava, Unije poslodavaca i sindikata. Potom dostavljamo svu traženu dokumentaciju i pristupnice, a onda komisija provera tačnost podataka po školama. To je razlog što su se tri sindikata i pobunila kada je Ministarstvo prosvete tražilo podatke o članstvu za informacioni sistem „Dositej” – objašnjava za „Politiku” Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Po njegovim rečima, da bi sindikat bio reprezentativan, mora da ima najmanje 10 odsto članova u odnosu na ukupan broj zaposlenih u obrazovanju. Dakle, ako u prosveti ima 110.000 zaposlenih, sindikat da bi bio reprezentativan mora da ima najmanje 11.000 članova. Brajković dodaje da komisija često i ne izbroji članstvo do kraja, već priznaje reprezentativnost čim ustanovi da je pređen „cenzus”.

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine i Sindikat obrazovanja Beograda osnovali su krajem 2008. godine SRPS. U njegovom sastavu je i Forum beogradskih gimnazija, kao i Forum srednjih stručnih škola Beograda. Brajković kaže da ovaj sindikat ima oko 16.000 članova u više od 600 škola, ali da se taj broj neznatno menja jer ljudi odlaze u penziju, umiru, iščlane se...

Sindikat obrazovanja Srbije je najstariji od sva četiri reprezentativna sindikata i oni takođe tvrde da nemaju ništa protiv prebrojavanja članova, ali da mora da se poštuje zakon.

– Upravo slavimo 25 godina postojanja, ostali sindikati su nastali iz našeg „okrilja”. Imamo 38.000 članova, u 700 osnovnih i srednjih škola, a za razliku od ostalih imamo reprezentativnost na svim nivoima obrazovanja: u predškolstvu, osnovnim i srednjim školama, učeničkim i studentskim domovima i na univerzitetu. Od 1993. godine smo član Internacionale obrazovanja, međunarodne organizacije sa sedištem u Briselu koja okuplja sindikate obrazovanja iz više od 150 zemalja sveta i preko 25 miliona zaposlenih – kaže za naš list predsednica SOS-a Valentina Ilić, jedna od dve žene koje rukovode prosvetnim sindikatima.

Po rečima Ilićeve, ovaj sindikat je zajedno sa ostala dva neprekidno pozivao na razgovor predsednicu Unije Jasnu Janković, ali ona nikada nije odgovorila, što je na kraju rezultiralo i različitim oblicima poslednjeg štrajka. I ona priznaje da postoji otimanje članstva, ali da je mnogo važnije da svi sindikati nastupaju zajedno ukoliko zaista žele nešto da promene.

– Nemamo problem sa utvrđivanjem reprezentativnosti, ali ne na način na koji je to pokušalo da uradi Ministarstvo prosvete i pomoćnica ministra Snežana Marković. Ti podaci bi bili zloupotrebljeni, direktori na terenu rade svašta, a pri tome se tačno zakonski zna procedura za utvrđivanje reprezentativnosti – ističe Ilićeva.

Inače, na sajtu ovog sindikata piše da je reprezentativnost SOS-u prvi put priznata sredinom 2002. godine na osnovu više od 15.000 pristupnica. Tom prilikom sindikat „Nezavisnost” nije imao dovoljan broj pristupnica, dok su iz Unije SPRS doneli samo spiskove sa imenima članova, na šta je SOS uložio prigovor.

Prof. dr Tomislav Živanović, predsednik GSPRS „Nezavisnost”, uoči poslednjeg štrajka izjavljivao je da je to što Unija radi rasipanje snage i uništavanje sindikalnog pokreta u obrazovanju. Živanović, koji je i profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, za naš list kaže da ovaj sindikat ima oko 21.000 članova i takođe kao i SOS, na svim nivoima – od predškolskog do univerzitetskog obrazovanja. Kako je nedavno objasnio, „lako je raditi jeftin marketing i time pridobiti još ponekog člana, ali je pitanje šta se time dobija. Nijedan sindikat obrazovanja u Srbiji, pa ni Unija, ne može samostalno da sprovede ozbiljnu akciju”.