Đoković i Marej za titulu i tron

Đoković ponovo igra kao najbolji teniser sveta, a da li će to i zvanično biti na kraju 2016, videćemo večeras od 19 časova U idealnom finalu, ne samo završnog turnira, nego i cele sezone, u Londonu se danas bore srpski teniser Novak Đoković, daleko iznad svih u prvom polugodištu, i Škot Endi Marej, briljantan u poslednjih pet meseci. Prvi put u istoriji ATP liste poslednji meč vredi koliko i cela godina.

Ulog je ogroman za obojicu. Đoković namerava da petom uzastopnom titulom u Londonu nadmaši rekord serije koji sam drži; da ukupno šestom iz isto toliko finala dostigne rekord Rodžera Federera na završnim turnirima; te da petom godinom na vrhu dođe do drugog mesta na večitoj listi, samo godinu iza Federera. Sa druge strane mrežice u O2 areni, Marej želi da pred svojom publikom ostvari uspeh karijere: da prvom titulom u Londonu prvi put završi i godinu na vrhu svetske teniske hijerarhije.

Kao što i dolikuje ovakvom izuzetnom obračunu, rivali su do njega stigli potpuno različitim putevima. Đoković je kroz četiri uvodna meča velikom brzinom vraćao formu i želju posle prethodnih neuspeha, a Marej je nastavljao da jaše na talasu uspeha u Pekingu, Šangaju, Beču, Parizu... Naš as je igrao sve lakše, zaključno sa polufinalom u kojem je protutnjao protiv Nišikorija za 66 minuta (6:1, 6:1), a britanski teniser je postavio novi rekord za najduži meč na završnom turniru igran na dva dobijena seta, posle tri sata i 38 minuta: 5:7, 7:6 (7:5), 7:6 (11:9).

I dok u igri Mareja nije bilo ničeg novog, Đoković se u polufinalu pretvorio u onog starog. Žestina kojom je napadao Nišikorija i proslavljao poene nije bila rezultat ljutnje na Japanca, kome je teško pao ovakav kraj odlične sezone, nego pražnjenje svega što se nagomilalo tokom pet meseci oscilacija na terenu i ogromnih pritisaka sa strane. Novak se u ovom meču podsetio najboljeg načina da se oslobodi od stresa, boljeg od svake meditacije...

Nadigrao je Nišikorija brže nego Gofana, počevši oba seta sa po 4:0, a pritom ne dozvoljavajući sebi da se opusti ni u jednom trenutku. I posle meča je delovao sabrano i orno, potpuno usredsređeno na odlučujući duel:

– Startovao sam veoma dobro, iskoristio sve što sam mogao i taktički pripremio. Kei je sigurno bio umoran, ali zaslužuje sve čestitke za ono što je uradio ove sezone. Moja igra ide u dobrom smeru, u pravom trenutku, nadam se da će tako biti i u finalu. Dvojica smo na terenu, hajde da uživamo u toj borbi. Počastvovan sam činjenicom da sam u finalu koje će prvi put odlučiti najboljeg u sezoni, ovo je možda jedan od najznačajnijih mečeva koje ćemo odigrati.

Sa svojim novoiskovanim šampionskom štitom, Endi Marej je sinoć prošao teško zamisliva iskušenja protiv Miloša Raonića i još jednom oborio lične i turnirske rekorde. Lične, jer je prvi put u karijeri stigao do finala na završnom godišnjem turniru, a turnirske jer je dobio još duži meč od dotle najdužeg na dva dobijena seta, odigranog svega tri dana ranije. Za pobedu protiv Nišikorija trebalo mu je tri sata i 20 minuta, a protiv Raonića 18 minuta duže, što su uzastopni rekordi maratona na završnim turnirima, registrovani od 1991. godine. Posle izgubljenog prvog seta i dva dobijena taj-brejka, škotski teniser je podsetio na Novaka Đokovića u periodu najvećeg samopouzdanja, jer je bez obzira na sve propuste i Raonićeve prilike nastavio pobednički maraton.

Što je bliže finale u Londonu, sve je manje medijskog bavljenja krizom u Đokovićevoj igri. U mnoštvu različitih ocena koje su bile iznesene prethodnih dana, izdvajaju se mišljenja Nikole Pilića i Marjana Vajde, dvojice Đokovićevih trenera koji ga možda i najbolje poznaju.

Pilić smatra da su na pad najviše uticala preduga odsustvovanja sa terena.

– Bekeru sam uvek govorio da, ako mu je potrebna pauza, uzme sedam dana, a ne 18-20. A Đoković je pauzirao mesec i po, jer se zasitio svega, pa i novinarskih pitanja da li će osvojiti naviše grend slem titula i biti najbolji teniser svih vremena. Pritisak je ogroman, videlo se i u Šangaju i u Parizu da ne uživa u tenisu, ali i da nema šestu brzinu, i na servisu i riternu. Ni mentalno ni teniski nije bio na nivou prvog igrača sveta – rekao je Pilić za „Večernji list”.

Vajda sa optimizmom gleda na nastavak Đokovićeve karijere i ističe da su prebrzo zaboravljena Đokovićeva ostvarenja ove godine :

– Ne možete da se pravite da se svi ti uspesi nisu dogodili, to nije u redu. Znam da ljudi žele da ga vide kako pobeđuje, pobeđuje i pobeđuje, ali to nije uvek moguće. To što je on do sada ostvario je neverovatno.