Drašković, Vukotić i Spasić osuđeni za ubistvo Hadrija

Sud u Belgiji osudio je u odsustvu Andriju Draškovića, Božidara Spasića i Veselina Vukotića za ubistvo kosovskog aktiviste za ljudska prava Envera Hadrija 1990. godine u Briselu, objavili su tamošnji mediji.

Prema toj presudi koja je doneta u utorak, kao počinioci ubistva osuđeni su Vukotić i Drašković, dok je Spasić proglašen naručiocem. Suđenje je sprovedeno u odsustvu okrivljenih jer oni nisu dostupni belgijskom pravosuđu uprkos, kako je navedeno, višegodišnjim naporima. Ni Drašković, ni Vukotić, kao ni njihovi branioci nisu dobili briselsku presudu.

– Zaprepašćen sam presudom jer nikada nisam dobio optužnicu, niti sam znao za suđenje u odsustvu – rekao je Drašković za „Politiku”, naglašavajući da sa ubistvom Hadrija nema nikakve veze.

Njegov advokat Veljko Delibašić kaže da ni njemu belgijski sud nije dostavio optužnicu, rešenje o suđenju u odsustvu, pa ni presudu koja je, navodno, izrečena.

– Ukoliko je to tačno, to bi značilo najgrublju zloupotrebu procesnog prava i kršenje Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava – izjavio je Draškovićev branilac za naš list.

Advokat Zdenko Tomanović, branilac Vukotića kaže da je njegov klijent bio tri i po godine u pritvoru u Briselu i navodi da su sporni dokazi koje ta zemlja ima protiv njega. Branilac navodi da će od Ministarstva pravde tražiti da preduzme radnje da Belgija, ako u međuvremenu ne oslobodi Vukotića, ustupi Srbiji vođenje ovog postupka.

– Verujem da je sud imao u vidu da su glavni osnovi Vukotićevog optuženja bili prisluškivani razgovori određenih ljudi iz 1990. godine i izjava jednog policajca beogradskoj policiji, kao i to što su ti dokazi dostavljeni iz tribunala u Hagu. Po tadašnjem Ustavu i zakonu, ti dokazi nisu mogli biti korišćeni i to je Vukotić dokazivao tokom tri i po godine – kaže Tomanović.

On dodaje da je dalje učešće Vukotića u postupku sprečila okolnost da je on u poslednje tri godine u kućnom pritvoru i da ne sme da napusti Srbiju.

Čak i ako bi presuda koju je belgijski sud doneo postala pravosnažna, ta država ne bi mogla da očekuje ekstradiciju osuđenih, jer Srbija, prema Ustavu, ne izručuje svoje državljane. Belgija bi mogla da traži takozvano priznanje presude i služenje kazni u Srbiji, ali je, po oceni advokata Delibašića, veliko pitanje kako bi se takav postupak okončao s obzirom na to da su osuđenima u Belgiji povređena sva prava.

Enver Hadri, predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava na Kosovu, ubijen je 25. februara 1990. u automobilu dok je čekao na semaforu u briselskoj opštini Sen Žil. Porota je, kako prenose tamošnji mediji, zaključila da su Hadrija ubili kriminalci iz Beograda, Vukotić i Drašković, po narudžbi jugoslavenskih tajnih službi u kojima je Božidar Spasić bio glavni inspektor. Sud je ocenio da je reč o političkom motivu ubistva Hadrija, koji je branio interese Albanaca na Kosovu i zauzimao se za kosovsku nezavisnost.

Drašković je u julu prošle godine uhapšen na splitskom aerodromu po povratku s letovanja, na osnovu evropskog naloga za hapšenje koji važi za sve zemlje Evropske unije. Splitski Županijski sud pustio ga je iz pritvora uz jemstvo od 100.000 evra, uz obavezu da ostane u hotelu u tom gradu. Drašković je, iako je njegov pasoš ostao deponovan u sudu, nestao iz hotelske sobe dan pre nego što je trebalo da ga Hrvatska izruči Belgiji.

Vukotić je, kako su ranije pisali belgijski mediji, 2006. godine uhapšen na aerodromu u Madridu, odakle je izručen Belgiji, a potom iz Belgije, našoj zemlji jer je bio osumnjičen za ubistvo u diskoteci u Beogradu.

Tokom boravka u pritvoru, belgijsko tužilaštvo nije našlo dovoljno dokaza da bi protiv Vukotića podiglo optužnicu. U međuvremenu, Srbija je podnela zahtev za njegovu ekstradiciju zbog ubistva u Beogradu, kao i zbog presude od 20 godina zatvora koju mu je izrekao sud u Nikšiću i on je 2009. godine izručen našoj zemlji. Vukotić je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja pušten iz pritvora ali uz elektronski nadzor.