TRŽIŠTE KNjIGA

Nakon jugoslovenskih ratova umetnici su, pre zvaničnih politika, bili prvi koji su uspostavili pokidane kulturne veze između novonastalih država. Ne treba smetnuti s uma da su se te veze razvijale, u istoj državi, sedam decenija. Neko je odavno primetio kako će filmski, pozorišni i likovni umetnici, pre nego književnici, učiniti konkretne korake u uspostavljanju saradnje. Filmske, televizijske i pozorišne regionalne koprodukcije su već uobičajene. S druge strane, hrvatski i srpski autori, ako žele da im se knjige nađu na knjižarskim rafovima susednih država, najčešće moraju da budu reizdani. Ali ni tu stvari nisu jednostavne. Recimo, Rende, LOM, Laguna, Arhipelag, Fabrika knjiga... samo su neki od srpskih izdavača koji objavljuju najvažnije hrvatske savremene pisce. Međutim, vrlo malo hrvatskih izdavača se odlučuje na objavljivanje knjiga autora iz Srbije. Da li je tome razlog veliki tržišni rizik, tematska inferiornost, resantiman hrvatske čitalačke publike prema autorima iz Srbije ili nešto drugo?

Srđan Tešin

Pisac besa

Želeo sam da pokrenem pitanje šta je danas pisac i da demistifikujem potrebu za stvaranjem. Pisac nije privilegovani nosilac istine, već neko ko ima potrebu da sebi objasni gde se obreo. Ne verujem da je poreklo mog stvaranja van konteksta u kome sam. Uvek se baviš time odakle dolaziš, kaže Vladimir Tabašević, autor romana Pa kao

Vladimira Tabaševića predstavljaju kao glas generacije koju je izbacila bujica devedesetih. Njegov novi roman, Pa kao, koji je nedavno objavila Laguna, kao da potvrđuje ovu tvrdnju.

Tridesetogodišnji pisac odbija da bude glasnogovornik generacije

koja je odrasla u doba tranzicije, iako joj je ovaj roman posvećen. Pisanje je za njega potreba da spozna svet i razračuna se sa demonima, ličnim i istorijskim, onim koje je nasledio od prethodnih generacija.

Ana Otašević

DIGITALNOM AVENIJOM

Postistiniti svet

Ovogodišnji izbor „Oksfordskih rečnika” verifikovao je novu sumornu realnost proisteklu iz sprege politike, medija i tehnologije

„Reč godine” u engleskom govornom području – jeziku za planetarno sporazumevanje – po izboru eksperata „Oksfordskih rečnika”, jeste složenica „post-truth”, u prevodu „postistina”. U zvaničnom saopštenju o ovom izboru podseća se da ju je prvi, još 1992, upotrebio „srpsko-američki dramski pisac Stiv Tešić”, u jednom eseju o iskušenjima tadašnje američke spoljne politike, ali i da se njeno današnje značenje pripisuje blogeru Dejvidu Robertsu koji je koristi u jednoj svojoj onlajn kolumni iz 2010. godine.

Poreklo je međutim manje bitno od suštine: „Oksfordski rečnici” su ovoga puta pogodili u samo središte mete, ozvaničavajući fenomen i po svemu novu sumornu realnost stvorenu u interakciji politike, medija i tehnologije. Njegova suština je da, kad je reč o politici, već uveliko živimo u „post činjeničnom svetu” u kojem „istina nije bitna”.

Milan Mišić

Luksuzni hoteli – promašena investicija?

Izgradnjom ekskluzivnih hotela, gradski prostori se sve više privatizuju i postaju nedostupni sopstvenim građanima. Rezervisani za malu grupu privilegovanih turista, ovi hoteli su odraz priželjkivane, ali nepostojeće elite

Kada je pre desetak godina Turistička organizacija Beograda zavapila da prestonica nema dovoljno hotela da ugosti turiste, investitori su uz poklič krenuli u hotelijersko osvajanje Beograda.

Od 2011. godine otvoreno je oko dvadeset hotela sa tri, četiri ili pet zvezdica sa preko hiljadu soba i apartmana, a u toku je izgradnja novih hotela sa četiri ili pet zvezdica na ekskluzivnim lokacijama koji će brojati dodatnih 700 soba („Hilton” u Ulici kralja Milana, hotel u Rajićevoj ulici), i to izuzimajući iz računice nesagledive planove projekta „Beograd na vodi”.

Da li je ova prostorno i ekonomski nesinhronizovana setva hotela promašena investicija? Koje su posledice ubrzne hotelske izgradnje Beograda?

Dalia Dukanac

Porodica ne kao druge

Pre 40 godina Božidar Mandić je osnovao komunu podno Rudnika nakon što se novosadska avangardna scena našla na udaru vlasti. Povezanost sa prirodom, duh igre i eksperimenta odlike su zajednice koja nije prestala da ide protiv struje

Živi u šumi, a oseća se kao da je u Njujorku. U maloj „državi” od dva hektara, u zaseoku Brezovici podno Rudnika, sve je jednostavno kao iz prošlih vekova. Nema plastike. Kuće su od kamena i blata, drveta. Mladi leže na livadi i slušaju rokenrol. Energija gruva. Hipi pokret uživo. Tu se Porodica bistrih potoka doselila 1977, udaljavajući se od grada, zagađenog, otuđenog i neurotičnog. Osnivač komune, Božidar Mandić, ne živi kao sav „normalan” svet. Svakog dana poželi „dobro jutro” šerpi, metli i stablima. On je plivač protiv bujice, buntovnik protiv uspavanog čovečanstva, zadojen idejom da umetnost mora da bude hrabra i da eksperimentiše. Autor je 22 knjige i 19 izložbi, a predstave su mu izvođene u fontani, na ulici i – u pozorištu.

Mirjana Sretenović