Da strani studenti ne dolaze samo kao turisti

Više programa na engleskom jeziku, više stranih studenata, obuka administrativnog osoblja za saradnju sa inostranim akademcima, čvršće povezivanje sa najboljim svetskim univerzitetima, veća mobilnost studenata i profesora i bolja vidljivost na svetskim rang-listama i internetu, veći broj stipendija za strance i međunarodnih sporazuma – osnova je strategije internacionalizacije koju je do sada usvojilo šest univerziteta u Srbiji za period do 2019/2020. godine.

Da naši univerziteti moraju da budu vidljiviji u evropskom akademskom prostoru, jer to donosi i finansijsku korist, shvatilo je za sada pet državnih i jedan privatni univerzitet od 18 koliko ih ima u Srbiji. Pioniri u tom poslu bili su Univerzitet u Beogradu, Državni univerzitet u Novom Pazaru i Univerzitet Singidunum (usvojili strategije tokom 2014. godine), prošle godine to su uradili i univerziteti u Kragujevcu i Nišu, dok je Univerzitet u Novom Sadu letos usvojio svoju strategiju.

Ovo je samo deo podataka koji su mogli da se čuju na nedavno održanom skupu u Klubu poslanika, gde su predstavljeni rezultati trogodišnjih srpsko-evropskih projekata SIPUS i FUSE, na osnovu kojih je sačinjen i predlog Nacionalne strategije internacionalizacije visokog obrazovanja do 2025. godine.

Istraživači ovih projekata, čiji su nosioci bili univerziteti u Novom Sadu i Nišu, zaključili su da srpske visokoškolske ustanove još nisu dostigle nivo potpunog učešća u evropskom akademskom prostoru. Imamo malo stranih studenata i nedovoljno programa na engleskom jeziku, a na većini fakulteta ne postoje precizni podaci o nivou poznavanja stranih jezika nastavnog i administrativnog osoblja.

Na 28,8 odsto državnih univerziteta engleski je zastupljen kao obavezni i izborni predmet, na 38,4 je obavezan, a na 36,5 postoji samo kao izborni predmet, što je dobar rezultat. Međutim, samo na 7,7 odsto fakulteta se pruža jezička podrška studentima i profesorima, dok je na samo 5,7 odsto fakulteta organizovana podrška iz srpskog jezika za strance.

Na velikom broju fakulteta ne postoji administrativno osoblje zaduženo za strane studente, već je to prepušteno pojedincima koji govore engleski jezik, a uglavnom ne postoje mehanizmi za pružanje pomoći studentima iz inostranstva oko smeštaja, zdravstvenog osiguranja i tome sličnog.

Zato je preporuka da se engleski jezik prevede iz statusa izbornog u obavezni, kao i da se stimulišu nastavnici koji će držati kurseve iz svog predmeta na engleskom jeziku (na pr. smanjenjem nedeljnog fonda časova, prevremeno napredovanje). Takođe, predlažu se jezičke obuke za nenastavno i administrativno osoblje.

U svim usvojenim strategijama, univerziteti se zalažu za uvođenje studentskih viza, obezbeđivanje dovoljno mesta u studentskim domovima ili privatnom smeštaju za strance, rešavanje pitanja zdravstvenog osiguranja, dovođenje stranih nastavnika, intenzivnije reklamiranje studija...

Univerzitet u Beogradu je zacrtao da u naredne tri godine ima najmanje pet odsto stranih studenata (ne računajući akademce iz bivše SFRJ), a da dugoročno gledano taj procenat bude 10. Plan Univerziteta u Nišu je da se udeo stranaca podigne prvo na tri odsto, a oni takođe žele da taj procenat u budućnosti bude 10.

Univerzitet u Novom Sadu je u prioritete uvrstio i saradnju i povezivanje sa vodećim univerzitetima u svetu, kao i sa univerzitetima u inostranstvu na kojima se školuje veći broj naših studenata, odnosno sa stranim univerzitetima koji su od posebnog značaja za manjine u Srbiji.

Cilj Državnog univerziteta u Novom Pazaru jeste da broj stranih studenata u narednih pet godina bude od pet do 10 odsto, kao i razvoj kurikuluma na engleskom jeziku.

Univerzitet u Kragujevcu planira i osnivanje Alumni kluba (forma okupljanja bivših studenata), a jačanje veza sa nekadašnjim studentima koji žive i rade u inostranstvu takođe je u planu i Niškog univerziteta. Kao načini za privlačenja pažnje strane javnosti ka srpskim univerzitetima, u planu je i uspostavljanje saradnje sa vrhunskim naučnicima iz sveta, uključivanje u što veći broj međunarodnih projekata, organizovano učešće studenata na što više internacionalnih takmičenja, postavljanje sajtova na stranim jezicima, organizovanje prakse i kurseva tokom leta za strane studente...

Na privatnom Univerzitetu Singidunum studiraju mladi iz Libije, Grčke i bivših jugoslovenskih republika, a postoje i zajedničke osnovne i poslediplomske studije sa univerzitetima iz Austrije i Amerike i sa Svetskom turističkom organizacijom. Osnovana je i Kancelarija za međunarodnu saradnju, a kao jedan od ključnih ciljeva Singidunum je zacrtao da postane lider internacionalizacije visokog obrazovanja na Balkanu.