Marković: Ponosni na dostignuća Crne Gore

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Gotovo rekordna izlaznost na izborima potvrđuje da su građani doneli odluku kako žele da žive u budućnosti, a istovremeno pokazali poverenje u izborni proces i dali poverenje evropskoj vladi sačinjenoj od Demokratske partije socijalista (DPS) i tradicionalnih koalicionih partnera, rekao je obraćajući se poslanicima u Skupštini Crne Gore mandatar za sastav vlade Duško Marković.

Skupština Crne Gore izabrala je 41. Vladu Crne Gore. Za Vladu Duška Markovića glasali su poslanici DPS-a, Socijaldemokrata, Bošnjačke stranke, Hrvatske građanske inicijative i koalicija albanskih partija.

Izboru premijera i nove vlade Crne Gore nisu prisustvovali poslanici opozicije: Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija, Pokret za promene, Radnička partija, Partija invalida i penzionera, Građanski pokret Ura, Demokrate Crne Gore i Demos, jer vlast još nije „otkrila ko su zaverenici velike afere navodnog državnog udara i naručioci likvidacije bivšeg premijera Mila Đukanovića na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra i ceo slučaj dok ne dobije sudski epilog”.

Marković je, osvrćući se na bojkot parlamenta od strane opozicije, rekao:

„Danas kada trebamo da budemo ponosni na dostignuća koja Crnu Goru svrstavaju visoko na lestvici parlamentarizma, imamo situaciju da opozicija ne priznaje izbore i bojkotuje rad parlamenta što ustavno nema opravdanja. U izbor vlade ulazi se politički ponosno i državnički odgovorno. Zašto to kažem? Zato što je naša pobeda vrednija nego ikada ostvarena u političkoj utakmici protiv opozicije koja je bila najorganizovanija dosad i koja je osmislila kampanju i u zemlji i van nje. Konkurencija je imala neviđene resurse i koja je bila u vlasti, a ne van nje.”

On je rekao da članstvo u NATO i EU ostaju glavni spoljnopolitički prioriteti, kao i unapređenje odnosa u regionu jer je „to naša politička, ali i civilizacijska odrednica”.

„Vlada koju danas birate završiće proces integracije države u alijansu. Očekujemo završetak procesa pre proleća. Vlada će odmah nakon toga predložiti parlamentu da potvrdi taj proces. Punopravno članstvo će državi i građanima obezbediti kvalitet bezbednosti kakav dosad nismo imali”, obećao je Marković.

Kako je kazao, „cilj nove vlade biće da do kraja 2019. zatvori sva pregovoračka poglavlja sa Evropskom unijom”.

„Svesni smo da je EU danas suočena s novim krizama i da će zajednica u koju ćemo ući biti drugačija nego današnja. Ali to neće pokolebati našu čvrstu odlučnost da postanemo deo zajednice država i naroda koji dele ideje slobode i ravnopravnosti. Vlada će učiniti sve da oko tog cilja mobiliše kapacitete celog društva. Sve su to bili razlozi da u novoj vladi imamo i resor evropskih integracija”, dodao je Marković.

Premijer je obećao da će osnovni cilj ekonomske politike izvršne vlasti biti „ostvarenje dinamičnog i održivog rasta po stopi od 3,5 do četiri odsto godišnje, što će doneti veći dohodak i nova zaposlenja”.

„Ključno za to je animiranje stranih investitora. Zato moramo širom otvoriti vrata za institucije. Treba da stvorimo atmosferu u kojoj neće biti otpora investicijama”, poručio je Marković. „Vlada treba da obezbedi da se tekuća potrošnja finansira iz sopstvenih izvora bez novog zaduživanja. Državna potrošnja mora biti racionalnija i s većim prostorom za finansiranje kapitalnih projekata.”

Pored DPS, u novoj vladi su predstavnici Bošnjačke stranke (BS), Socijaldemokrata (SD), Koalicije albanskih stranaka (KAS) i Hrvatske građanske inicijative (HGI).

Vlada Duška Markovića ima tri potpredsednika i 19 ministarstava, tri više nego u prethodnoj vladi.

Poslanici su izabrali Vladu Crne Gore: premijer Duško Marković, potpredsednici Milutin Simović (DPS), koji će voditi i resor poljoprivrede, Zoran Pažin (DPS), koji će ponovo biti ministar pravde, ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović, sporta i kulture Nikola Janović i Janko Ljumović, ministar unutrašnjih poslova Mevludin Nuhodžić, javne uprave Suzana Pribilović, spoljnih poslova Srđa Darmanović, evropskih integracija Aleksandar Andrija Pejović, ministar prosvete Damir Šehović, finansija Darko Radunović, nauke Sanja Damjanović, odbrane Predrag Bošković, saobraćaja i rada i socijalnog staranja Osman Nurković i Kemal Purišić (BS), ministar za ljudska i manjinska prava Mehmet Zenka (KAS), zdravlja Kenan Hrapović (SD) i ekonomije Dragica Sekulić. Za regionalni razvoj zadužen je Rafet Husović (BS).

Marković je postao premijer nakon odluke lidera DPS-a i višedecenijskog premijera Mila Đukanovića da se ne kandiduje za sedmi mandat na čelu izvršne vlasti iako je bio na čelu liste te partije na parlamentarnim izborima 16. oktobra.