„Miks” sve bliži Tokiju 2020.

Međunarodna streljačka federacija (ISSF) privodi kraju postupak promene olimpijskog programa za Igre u Tokiju 2020. u skladu s preporukama MOK o izjednačavanju broja olimpijaca muškog i ženskog pola.

Budući da povećanje broja takmičara nije dozvoljeno, Komitet ISSF formiran za rešavanje ovog problema, predložio je jedino moguće rešenje – izjednačavanje broja disciplina u muškoj i ženskoj konkurenciji i uvođenje tri mešovite discipline.

U dva od tri „miksa” koji bi trebalo da se nađu na tokijskom programu Srbija ima prve evropske šampione, pošto su Zorana Arunović i Damir Mikec (vazdušni pištolj) i Andrea Arsović i Milutin Stefanović (vazdušna puška) proletos trijumfovali na Evropskom prvenstvu u Đeru, na kojem se takmičenje mešovitih parova prvi put našlo na zvaničnom programu.

Da bi se ujednačio broj muških i ženskih disciplina potrebno je brisati sa olimpijskog programa tri muške discipline, budući da su na olimpijskim igrama u Londonu 2012. i Riju ove godine muškarci imali devet, a žene šest disciplina.

Predloženo je da sa programa ispadnu discipline mk puška ležeći 50 m, pištolj slobodnog izbora 50 m (mk pištolj) i dubl trap, a da se umesto njih uvedu takmičenja mešovitih parova u gađanju iz vazdušne puške, vazdušnog pištolja i u trapu. Tako bi na olimpijskom programu ostalo 15 disciplina, po pet za svaku vrstu oružja (puška, pištolj, sačmarica).

Streljački savez Srbije je pre svega zainteresovan za deo olimpijskog programa koji tretira pušku i pištolj (malokalibarski i vazdušni), budući da u trapu naši strelci ne postižu vrhunske rezultate. Na žalost, predložene promene koje bi Savet ISSF trebalo da usvoji krajem februara ne ide u prilog našim „pištoljašima” za razliku od uvođenja mešovitih parova.

– Pretpostavljam da ćemo i mi uložiti žalbu , pre svega zbog predloga da pištolj slobodnog izbora na 50 metara izgubi status olimpijske discipline, a da brza paljba na 25 metara ostane. Mi tu disciplinu ne negujemo jer nemamo uslova za nju. Ranije u SFRJ smo još i pucali brzu paljbu, ali u vreme sankcija smo potpuno prestali jer smo teško dolazili do municije, a za nju je potrebno mnogo municije. Brza paljba je poskupela još više uvođenjem elektronskih meta, jer svaki strelac mora da ima pet meta, a u ostalim disciplinama po jednu... Ni u zemljama u okruženju se ne puca brza paljba i sigurno je da će i mnogi drugi nacionalni savezi dići glas protiv ovog predloga – rekao je Srećko Pejović, sportski direktor Streljačkog saveza Srbije, i dodao da je brza paljba izbacila pištolj slobodnog izbora verovatno zbog lobiranja vodećih i bogatih streljačkih nacija poput Nemačke, Rusije, Kine...

Kada je u pitanju olimpijska istorija „prednost” ima pištolj slobodnog izbora koji je na igrama debitovao 1900. godine, dok je borba za olimpijske medalje u brzoj paljbi prvi put održana 1924. godine.

U brzoj paljbi na olimpijskoj sceni od zemalja iz ovog dela Evrope najuspešnije je Mađarska zahvaljujući rezultatima postignutim između dva rata, pred kraj prošlog veka uspešni su bili Rumuni, solidni i Bugari, a u Londonu 2012. i Riju ove godine u brzoj paljbi nije bilo ni jednog strelca iz zemalja bivše SFRJ, ali ni Mađarske, Rumunije, Grčke, Turske, Albanije, Austrije pa ni Bugarske jer je najuporniji Balkanac u ovoj disciplini Bugarin Emil Milev uzeo američko državljanstvo i u Londonu i Riju, na svojim petim i šestim igrama, nastupio kao reprezentativac SAD...