„Микс” све ближи Токију 2020.

Међународна стрељачка федерација (ИССФ) приводи крају поступак промене олимпијског програма за Игре у Токију 2020. у складу с препорукама МОК о изједначавању броја олимпијаца мушког и женског пола.

Будући да повећање броја такмичара није дозвољено, Комитет ИССФ формиран за решавање овог проблема, предложио је једино могуће решење – изједначавање броја дисциплина у мушкој и женској конкуренцији и увођење три мешовите дисциплине.

У два од три „микса” који би требало да се нађу на токијском програму Србија има прве европске шампионе, пошто су Зорана Аруновић и Дамир Микец (ваздушни пиштољ) и Андреа Арсовић и Милутин Стефановић (ваздушна пушка) пролетос тријумфовали на Европском првенству у Ђеру, на којем се такмичење мешовитих парова први пут нашло на званичном програму.

Да би се уједначио број мушких и женских дисциплина потребно је брисати са олимпијског програма три мушке дисциплине, будући да су на олимпијским играма у Лондону 2012. и Рију ове године мушкарци имали девет, а жене шест дисциплина.

Предложено је да са програма испадну дисциплине мк пушка лежећи 50 м, пиштољ слободног избора 50 м (мк пиштољ) и дубл трап, а да се уместо њих уведу такмичења мешовитих парова у гађању из ваздушне пушке, ваздушног пиштоља и у трапу. Тако би на олимпијском програму остало 15 дисциплина, по пет за сваку врсту оружја (пушка, пиштољ, сачмарица).

Стрељачки савез Србије је пре свега заинтересован за део олимпијског програма који третира пушку и пиштољ (малокалибарски и ваздушни), будући да у трапу наши стрелци не постижу врхунске резултате. На жалост, предложене промене које би Савет ИССФ требало да усвоји крајем фебруара не иде у прилог нашим „пиштољашима” за разлику од увођења мешовитих парова.

– Претпостављам да ћемо и ми уложити жалбу , пре свега због предлога да пиштољ слободног избора на 50 метара изгуби статус олимпијске дисциплине, а да брза паљба на 25 метара остане. Ми ту дисциплину не негујемо јер немамо услова за њу. Раније у СФРЈ смо још и пуцали брзу паљбу, али у време санкција смо потпуно престали јер смо тешко долазили до муниције, а за њу је потребно много муниције. Брза паљба је поскупела још више увођењем електронских мета, јер сваки стрелац мора да има пет мета, а у осталим дисциплинама по једну... Ни у земљама у окружењу се не пуца брза паљба и сигурно је да ће и многи други национални савези дићи глас против овог предлога – рекао је Срећко Пејовић, спортски директор Стрељачког савеза Србије, и додао да је брза паљба избацила пиштољ слободног избора вероватно због лобирања водећих и богатих стрељачких нација попут Немачке, Русије, Кине...

Када је у питању олимпијска историја „предност” има пиштољ слободног избора који је на играма дебитовао 1900. године, док је борба за олимпијске медаље у брзој паљби први пут одржана 1924. године.

У брзој паљби на олимпијској сцени од земаља из овог дела Европе најуспешније је Мађарска захваљујући резултатима постигнутим између два рата, пред крај прошлог века успешни су били Румуни, солидни и Бугари, а у Лондону 2012. и Рију ове године у брзој паљби није било ни једног стрелца из земаља бивше СФРЈ, али ни Мађарске, Румуније, Грчке, Турске, Албаније, Аустрије па ни Бугарске јер је најупорнији Балканац у овој дисциплини Бугарин Емил Милев узео америчко држављанство и у Лондону и Рију, на својим петим и шестим играма, наступио као репрезентативац САД...