Ustavna ikebana

Reč ,,ustav” je izvorna srpska reč koja označava najviši pravni akt. Dok se skoro svuda drugde koristi izraz koji podrazumeva ustrojstvo (constitutio, constitution), naš izraz govori o sredstvu kojim se zaUSTAVlja samovolja i bahatost vladara, tj. vlasti. To je bio i zahtev Miletine bune iznedrivši Sretenjski ustav koji je svojim kratkim vekom od 55 dana nagovestio skromne domete vladavine prava u Srbiji. Naime, od 1835. godine sve naše države su imale ukupno 11 ustava sa prosečnim trajanjem od 16 godina. Kako smo 8. novembra obeležili deceniju od stupanja na snagu poslednjeg Ustava, sva je prilika da on neće dosegnuti pomenuti prosek, s obzirom na različite pritiske i težnje za njegovom promenom.

Ustavni sud Srbije (USS) je institucija od neobične važnosti, a o njemu i njegovom načinu rada javnost malo zna. Njegova uloga je jednostavna – da štiti Ustav. To radi tako što ukida neustavne zakone (i nezakonite uredbe) i štiti građane kojima su ustavna prava povređena. Bez njega bi ustav bio mrtvo slovo na papiru i ne bi u realnosti postojalo bilo šta što bi ograničavalo samovolju pojedinca ili političke partije. U tom pogledu mi nemamo istoriju s kojom bismo se ponosili. U periodu 1963–1991. Ustavni sud je ukupno doneo osam odluka u pogledu neustavnosti, dok je devedesetih bio zauzet pomaganjem režimu da pokrade izbore. Svrha ustavnog suda je da se odupre neustavnim merama zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. U suprotnom je njegova svrha dekorativno-ornamentne prirode. Zato treba analizirati bitne primere iz dosadašnje prakse.

U vreme vanrednog stanja, posle atentata na premijera Đinđića, izglasan je Zakon o načinu i postupku promene Ustava po kome je za promenu Ustava iz 1990. bila potrebna obična većina, kako poslanika, tako i upisanih birača na referendumu. Možemo pričati o tome da li je takav zakon opravdan zbog rigidnosti procedure promene, ali je bilo jasno kao dan da je takav zakon neustavan. Tada se odmah DSS obratio USS-u koji je ,,mudro” sačekao kraj vanrednog stanja, izbore krajem 2003. godine, zatim i novu vladu pa je u martu 2004. ukinuo pomenuti zakon.

Lakrdija od reforme pravosuđa, tj. reizbora sudija i tužilaca, imala je svoja dva čina pred USS-om: prvi do jula 2012. kada je sud u decembru 2011. odbacio inicijative neizabranih sudija i potvrdio reizbor, i drugi posle jula 2012, uoči formiranja nove vlade, kada je, skočivši sebi u usta, usvojio žalbe više od 300 neizabranih sudija i vratio ih na posao. Dalje, USS je u decembru 2013, kada je bivša vlast više boravila u pritvoru nego u politici, poništio Statut Vojvodine povodom predloga DSS-a i NS-a u decembru 2009, znači posle četiri godine njegove primene.

Takođe, USS je doneo teško objašnjivu odluku o nenadležnosti nad ,,Briselskim sporazumom” jer je to, kako je rekao, ,,politički akt”, iako je jasno da proizvodi prava i obaveze, kako za građane, tako i za državu. Odluka je doneta u decembru 2014, što je jako teško povezati sa prethodnom odlukom iz februara iste godine kojom je poništena Uredba o katastru za Kosovo koja je nastala na osnovu ,,Briselskog sporazuma”. Tada se sud oglasio nadležnim. Ovo rezonovanje je nemoguće objasniti logički i pravno, ali jeste bihevioralistički.

Tako bi se mogle objasniti razlike u pristupu suda iz juna 2011. i 2012. kada su zabranjivane organizacije ,,Nacionalni stroj” i ,,Obraz” sa odlukom iz novembra 2012. kada je odbijen zahtev za zabranom ,,Naši” i ,,SNP 1389” zbog objavljivanja spiska 30 najvećih ,,srbomrzaca”. Ne treba zaboraviti ni odluku o tome da vlada nije prekršila pravo na imovinu građana kada je smanjivala penzije. Na stranu to što su drugi evropski ustavni sudovi presudili drugačije, obrazloženje našeg suda ući će u anale – njime se ekonomski prioriteti vlade stavljaju iznad ustavnih načela.

Bilo je i dobrih odluka, bez obzira koliko su bile zakasnele, poput one o neustavnosti Zakona o informisanju ili one o tome da je vlast prekršila Ustav zabranivši ,,Paradu ponosa” u 2009. godini. Ima još primera, naravno, ali skoro uvek postoji značajno kašnjenje. Ukratko, čini se da se Ustavni sud suprotstavlja samovolji vlasti samo pod uslovom da je ona bivša, a ako to radi za njenog ,,vakta” onda pažljivo bira svoje bitke. Iako jeste pretrpan slučajevima, ponekad začuđuje njegova ekspeditivnost, kao skoro kada je ukinuo odredbe Statuta Advokatske komore Beograda na osnovu žalbe od pre samo mesec dana, dok se još nije oglasio oko inicijative za ustavnost Zakona o notarima, predate oktobra 2014.

Ovakav političko-kalkulantski Ustavni sud nije potreban Srbiji. Šta menjati? Prvo se mora ukinuti mogućnost drugog mandata ustavnih sudija. Oni se ne smeju ulagivati vlasti zarad dobijanja drugog devetogodišnjeg mandata. Rešenje je ili doživotni mandat ili mandat bez reizbora. Takođe, moraju se ustanoviti jasni rokovi za postupanje suda jer bez rokova nema efikasne zaštite ustavnosti. Zašto nam treba hrabriji ustavni sud? Ukoliko ga uporedimo sa ,,psom čuvarom” (watchdog), onda on treba da laje i ujeda svakog ko napada njegovog gazdu (građane). Mala je vajda od kera koji samo na mrtvog vuka laje.

Centar za novu politiku, advokat