Lete rakete oko Krima

Stoltenbergovo pokajanja: Ozbiljni minhenski dnevnik „Zidojče cajtung” veoma pažljivo prati NATO. Nemački list je sada pod lupu stavio budućnost Alijanse pre svega zbog upozoravajućih reči novog predsednika SAD Donalda Trampa da će Evropljani morati da skuplje plate za svoju bezbednost. Nemački list, tim povodom, citira generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koji pokajnički priznaje da se svojevremeno, kao norveški ministar finansija, srčano borio da se svake godine smanjuje vojni budžet ove nordijske države.

„ I bio sam u tom poslu veoma uspešan”, kaže Stoltenberg.

Danas, kao prvi operativac NATO, Norvežanin je na sasvim drugačijem poslu - pokušava da članice Alijanse privoli da dublje zavuku ruku u državni džep i povećaju budžete za vojsku. I nekako stignu do cilja: izdvajanja 2 odsto bruto nacionalnog proizvoda  (BDP) za vojsku što je dogovoreno na samitu Alijanse u Velsu 2014. godine.

Zapadni saveznici su se tada, doduše, dogovorili da bi ovaj cilj trebalo ostvariti u narednih deset godina ali u ovom trenutku Stoltenberg ima razloga za zabrinutost. Svega pet država – od 26 članica – izdvaja dva ili više procenata za odbranu. U ovom probranom društvu su SAD (3,61 odsto), Velika Britanija, Grčka, Estonija i Poljska. Većina članica nije pristigla ni do izdvajanja 1,5 odsto a među onima koji u ovom trenutku značajno zaostaju je i Nemačka koja za vojsku daje 1,22 odsto BDP-a.

Prevedeno na razumljiviji jezik brojki to izgleda ovako. Ove godine Sjedinjene Američke Države odvojiće za odbranu 664 milijarde dolara. Na drugoj strani 26 evropskih članica Alijanse 239 milijardi dolara.

Zahtevi da evropske države izdvoje više novca za svoju bezbednost – i NATO – dosad nisu davali velike rezultate. Nemačka ministarka odbrane Ursula van der Lajen ne propušta priliku da se pohvali kako je ovogodišnji vojni budžet povećan za 2,7 milijardi – na 37 milijardi evra. Njen cilj je da ova suma 2020. godine dostigne 39 milijardi evra.

Kada, međutim, slušate nemačke generale slika Bundesvera je sasvim drugačija. Evo samo jednog podatka koji navodi „Zidojče cajtung” a upečatljivo govori o nemačkoj vojnoj sili.

„Prema najnovijim podacima Ministarstva odbrane od svih vojnih aviona svega jedna trećina je spremna za akciju”, prenosi sumoran zaključak nemački list. „Potrebno je mnogo vremena i novca da bi se tu situacija popravila”.

Sledeće godine, na redovnom samitu NATO u Briselu, evropski saveznici SAD će se prvi put sresti s novim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Ukoliko novi šef Bele kuće ne odstupi od predizbornih obećanja to sigurno neće biti prijatan susret. Jer u tom slučaju treba očekivati da Evropljani od njega čuju pretnju kako „više neće moći da žive na američki račun”.

I da ne bude zabune Donadl Tramp nije jedini koji je rešio da zbog zajedničke odbrane ozbiljno udari Evropljane po džepu. Da je u američkoj predsedničkoj trci pobedila Hilari Klinton rezultat bio bio sličan – s druge strane Atlantika niko više nije spreman da plaća evropske račune.

Ruski odgovor: Ukrajina je prva dva dana u decembru iskoristila da izvede vežbe svojih raketnih trupa.

„ Primorani smo da izvedemo ovu vežbu kako bismo se što bolje pripremili za moguću vojnu invaziju našeg agresivnog suseda”, izjavio je tim povodom predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

Možda bi ukrajinske raketne vežbe izazvale tek skromno interesovanje vojnih stručnjaka i medija da nisu izvedene na najosetljivijem – u neposrednoj blizini Krima. I da su zbog toga postale svetska vest.

Vlasti u Kijevu nisu krile da će raketne vežbe biti izvedene u blizini Krima – mediji preciziraju da su rakete letele na tridesetak kilometara od poluostrva u Crnom moru – oko kojeg se spore Ukrajina i Rusija. Kako je izjavio rukovodilac službe za informisanje ukrajinske vazdušne komande Jug Vladimir Krišanovski prvog dana vežbi Ukrajina je ispalila čak 16 raketa. I prema njegovim rečima sve rakete su uspešno lansirane.

Rusija je, naravno, oštro odgovorila na ove „ukrajinske provokacije”. Više brodova ruske crnomorske flote u blizini Krima stavljeno je u stanje borbene gotovosti a iz Moskve su stigla ozbiljna upozorenja da se Kijev igra vatrom i da je reč o veoma ozbiljnoj provokaciji.

Informativni portal Sputnjik je preneo zvanično nepotvrđenu informaciju iz Moskve da je krajem novembra ukrajinskom vojnom atašeu predat najoštriji protest s upozorenjem da će „Rusija oboriti svaku raketu koja bude predstavljala opasnost za Krim”.

Nekako istovremeno Sputnjik je preneo i informaciju da je početkom nedelje na Krim stigao ruski vojni transport kojim je na poluostrvo prebačen najnoviji sistem protivvazdušne odbrane S-300V4. Reč je o najnovijem i istovremeno najjačem modifikovanom sistemu iz već poznate serije S-300B.

Kako prenosi Sputnjik rakete kojim je opremljen ovaj sistem dostižu maksimalnu brzinu 7,5 maha i imaju radijus dejstva do 400 kilometara.