Лете ракете око Крима

Столтенбергово покајања: Озбиљни минхенски дневник „Зидојче цајтунг” веома пажљиво прати НАТО. Немачки лист је сада под лупу ставио будућност Алијансе пре свега због упозоравајућих речи новог председника САД Доналда Трампа да ће Европљани морати да скупље плате за своју безбедност. Немачки лист, тим поводом, цитира генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга који покајнички признаје да се својевремено, као норвешки министар финансија, срчано борио да се сваке године смањује војни буџет ове нордијске државе.

„ И био сам у том послу веома успешан”, каже Столтенберг.

Данас, као први оперативац НАТО, Норвежанин је на сасвим другачијем послу - покушава да чланице Алијансе приволи да дубље завуку руку у државни џеп и повећају буџете за војску. И некако стигну до циља: издвајања 2 одсто бруто националног производа  (БДП) за војску што је договорено на самиту Алијансе у Велсу 2014. године.

Западни савезници су се тада, додуше, договорили да би овај циљ требало остварити у наредних десет година али у овом тренутку Столтенберг има разлога за забринутост. Свега пет држава – од 26 чланица – издваја два или више процената за одбрану. У овом пробраном друштву су САД (3,61 одсто), Велика Британија, Грчка, Естонија и Пољска. Већина чланица није пристигла ни до издвајања 1,5 одсто а међу онима који у овом тренутку значајно заостају је и Немачка која за војску даје 1,22 одсто БДП-а.

Преведено на разумљивији језик бројки то изгледа овако. Ове године Сједињене Америчке Државе одвојиће за одбрану 664 милијарде долара. На другој страни 26 европских чланица Алијансе 239 милијарди долара.

Захтеви да европске државе издвоје више новца за своју безбедност – и НАТО – досад нису давали велике резултате. Немачка министарка одбране Урсула ван дер Лајен не пропушта прилику да се похвали како је овогодишњи војни буџет повећан за 2,7 милијарди – на 37 милијарди евра. Њен циљ је да ова сума 2020. године достигне 39 милијарди евра.

Када, међутим, слушате немачке генерале слика Бундесвера је сасвим другачија. Ево само једног податка који наводи „Зидојче цајтунг” а упечатљиво говори о немачкој војној сили.

„Према најновијим подацима Министарства одбране од свих војних авиона свега једна трећина је спремна за акцију”, преноси суморан закључак немачки лист. „Потребно је много времена и новца да би се ту ситуација поправила”.

Следеће године, на редовном самиту НАТО у Бриселу, европски савезници САД ће се први пут срести с новим америчким председником Доналдом Трампом. Уколико нови шеф Беле куће не одступи од предизборних обећања то сигурно неће бити пријатан сусрет. Јер у том случају треба очекивати да Европљани од њега чују претњу како „више неће моћи да живе на амерички рачун”.

И да не буде забуне Донадл Трамп није једини који је решио да због заједничке одбране озбиљно удари Европљане по џепу. Да је у америчкој председничкој трци победила Хилари Клинтон резултат био био сличан – с друге стране Атлантика нико више није спреман да плаћа европске рачуне.

Руски одговор: Украјина је прва два дана у децембру искористила да изведе вежбе својих ракетних трупа.

„ Приморани смо да изведемо ову вежбу како бисмо се што боље припремили за могућу војну инвазију нашег агресивног суседа”, изјавио је тим поводом председник Украјине Петро Порошенко.

Можда би украјинске ракетне вежбе изазвале тек скромно интересовање војних стручњака и медија да нису изведене на најосетљивијем – у непосредној близини Крима. И да су због тога постале светска вест.

Власти у Кијеву нису криле да ће ракетне вежбе бити изведене у близини Крима – медији прецизирају да су ракете летеле на тридесетак километара од полуострва у Црном мору – око којег се споре Украјина и Русија. Како је изјавио руководилац службе за информисање украјинске ваздушне команде Југ Владимир Кришановски првог дана вежби Украјина је испалила чак 16 ракета. И према његовим речима све ракете су успешно лансиране.

Русија је, наравно, оштро одговорила на ове „украјинске провокације”. Више бродова руске црноморске флоте у близини Крима стављено је у стање борбене готовости а из Москве су стигла озбиљна упозорења да се Кијев игра ватром и да је реч о веома озбиљној провокацији.

Информативни портал Спутњик је пренео званично непотврђену информацију из Москве да је крајем новембра украјинском војном аташеу предат најоштрији протест с упозорењем да ће „Русија оборити сваку ракету која буде представљала опасност за Крим”.

Некако истовремено Спутњик је пренео и информацију да је почетком недеље на Крим стигао руски војни транспорт којим је на полуострво пребачен најновији систем противваздушне одбране С-300В4. Реч је о најновијем и истовремено најјачем модификованом систему из већ познате серије С-300Б.

Како преноси Спутњик ракете којим је опремљен овај систем достижу максималну брзину 7,5 маха и имају радијус дејства до 400 километара.