Za reformu uprave dajemo 80 miliona evra

„Uveren sam da će se države članice složiti da se do kraja godine otvori još poglavlja. Ono što mogu reći je da je Komisija već pripremila teren za ovo”, kaže Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju.

Odgovarajući uoči današnje, inače redovne posete Beogradu, na naše pitanje da li ima država EU koje se protive otvaranju novih poglavlja do kraja godine, Han kaže:

„Hoću da budem vrlo jasan: stav EU i njenih država članica za pristupanje Srbije EU je čvrst. Svi s dobrodošlicom dočekujemo Srbiju u evropsku porodicu, kojoj ona i pripada. Ne bi trebalo sumnjati u to”.

Han ističe da smo na dobrom putu i da su već otvorena četiri veoma važna poglavlja, ističući da je sada potreban naporan rad, ali i istrajnost. Proširenje nije samo stvar tehnike i otvaranja ili zatvaranja poglavlja, podvlači komesar, u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”.

Ako nova poglavlja budu otvorena u decembru, hoće li to biti nagrada za Srbiju zbog napretka u dijalogu Beograda i Prištine ili rezultat onoga što je dosad Beograd uradio u oblastima na koje se ta poglavlja odnose?

Otvaranje poglavlja nije puko štikliranje polja i „nagrađivanje” Srbije. Reč je o zajedničkim strateškim interesima. Gradimo solidan, dugotrajan i pouzdan međusobni odnos. Uslovi za to postoje, oni su jasni, i prihvaćeni od obeju strana – EU i Srbije – u našem okviru za pregovore koji je usvojen u decembru 2013. godine. A brza implementacija od strane Srbije, iskrena posvećenost svojim obavezama na vladavini prava i sporazumima postignutim u dijalogu s Kosovom, važan je preduslov.

Srpska strana često ističe da je problem u dijalogu Beograda i Prištine to što se Kosovo suočava sa sopstvenim problemima. Kakav je vaš komentar toga?

Dozvolite mi da citiram nedavni komentar premijera Vučića, posle američkih izbora: ne treba kriviti druge da se izbegne odgovornost, već bi trebalo osloniti se na sopstvene snage. To je apsolutno tačno! Srbija je izabrala da se angažuje u nesumnjivo teškom procesu s Kosovom. Reč je o miru i stabilnosti u regionu, o fokusiranju na budućnost, a ne na prošlost i, konačno, o zajedničkim interesima. Ovaj proces zahteva hrabrost i posvećenost obe strane. Vlada Srbije je pokazala da ima tu hrabrost i posvećenost. Kosovo ima svoje izazove, to je istina, ali Srbija treba da se osloni na svoju odlučnost da ispuni obaveze u okviru dijaloga. U interesu je Srbije da bude konstruktivna i da postigne napredak u tom pogledu.

U godišnjem izveštaju ste ukazali da korupcija i dalje predstavlja ozbiljan problem. Šta to Srbija u ovoj oblasti treba konkretno da uradi u narednom periodu?

Pitanja vladavine prava su srž procesa proširenja. Ona odražavaju osnovne vrednosti na kojima počiva Evropska unija. To je razlog zašto stavljamo toliki naglasak na poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa svim zemljama kandidatima. Srbija je usvojila ambiciozne akcione planove u ovoj oblasti. Njihova primena je, naravno, ključ za kredibilitet Srbije, ali što je još važnije, za građane Srbije i mlade u Srbiji. Pouzdano pravosuđe i efikasna borba protiv korupcije, doprineće poboljšanju jednakih mogućnosti za sve, bez obzira na pol, poreklo, religiju, ili etničku pripadnost. Takođe je i ključni faktor za privlačenje investitora, koji mogu da stvore hiljade radnih mesta za mlade ljude. Jačanje vladavine prava i borbe protiv korupcije su ključni izazovi u Srbiji i širom regiona. Za ovo je potrebno vreme: uspostavljanje čvrstih i nezavisnih institucija, verodostojno i predvidivo krivično pravo i pisani trag u privođenju ljudi pravdi. Ali ja sam uveren da sa političkim podsticajem Vlade Srbije, i pravilnim uključivanjem civilnog društva, može biti ostvaren dobar napredak.

Interni cilj Srbije je da tokom 2018. godine otvori sva pregovaračka poglavlja. Je li taj cilj realan?

Veoma pozdravljam cilj srpskih vlasti. Uvek je dobro postaviti ciljeve. Ovo je ambiciozan cilj, što pokazuje njihovu snažnu posvećenost članstvu Srbije u EU. I ja sam uveren da će ova snažna posvećenost biti pretočena u odlučan napredak na polju ekonomije, zapošljavanja, obrazovanja, nauke, zaštite životne sredine, poljoprivrede, životnog standarda, za bolju budućnost Srbije. Budite uvereni da ću ja nastaviti da radim na ovome, zajedno sa službama u Briselu i sa našom Delegacijom u Beogradu, kako bi pomogli Srbiji da nastavi s dinamikom reformi.

Prvo ste izrazili zabrinutost zbog mogućeg rasta nacionalističke retorike u Srbiji pred predsedničke izbore, a kasnije rekli da nije uloga EU da se meša u unutrašnja politička dešavanja u Srbiji. Da li to znači da ste se negirali svoj raniji stav, koji je jedan poslanik u Skupštini Srbije nazvao i diplomatskim skandalom?

Nije tako, ja sam naprotiv veoma konzistentan. Strateški cilj Srbije je članstvo u EU. Zbog toga sam uveren da Srbija drži do vrednosti EU. Te vrednosti EU su u vezi s vladavinom prava, kao što sam rekao, ali i mir, stabilnost, regionalna saradnja, dijalog sa partnerima. Ovde nije reč o autoritarnim rešenjima ili populističkim retorikama. Oni koji predlažu lakša rešenja dobijaju određenu publiku, ne samo u Srbiji već i u drugim mestima u Evropi i duboko žalim zbog toga. Ali to nije mešanje u unutrašnji politički razvoj jedne zemlje. Ovde se radi o odbrani pravog evropskog duha i temeljnih, zajedničkih vrednosti.

Predsednik Tomislav Nikolić je izjavio da Srbija želi da postane članica Evropske unije, ali da postoje dva uslova koja ne može da ispuni, a to je da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i da bude u svađi s Rusijom. Može li Srbija tako u EU?

Dozvolite mi još jednom da ponovim vrlo jasno: ono što se očekuje u našim pregovorima o pristupanju je sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. To mora da se materijalizuje, na kraju procesa, kroz pravno obavezujući ugovor. Srbija sa Rusijom ima tradicionalno bliske odnose, kao i neke od naših sadašnjih država članica. Istovremeno, strateški cilj Srbije je punopravno članstvo u EU, kao što dosledno ponavlja Vlada Srbije. Stoga očekujemo da Srbija postupa u skladu sa ovim strateškim ciljem. Srbija već sve više sarađuje sa EU na pitanjima odbrane i bezbednosti. U periodu do pristupanja, Srbija bi trebalo da se postepeno uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To uključuje i odluke Saveta o restriktivnim merama.

Da li će brojne krize u EU usporiti integraciju Srbije?

Evropska Unija je stub mira, prosperiteta i stabilnosti. U sve tešnje povezanom svetu, izazovi sa kojima se trenutno suočavamo nisu isključivo evropski. Migracija, nezaposlenost, bezbednost, energenti su globalni izazovi. Moramo da ih rešavamo zajedno i kao unija i zajedno sa Srbijom i drugim partnerima. Jer ako ne konsolidujemo stabilnost, kao partneri i prijatelji, mi ćemo uvoziti nestabilnost na naš kontinent. Premijer Vučić je jasno istakao da je pristupanje EU strateški cilj Srbije. Evropska unija je već najbliži politički i ekonomski partner Srbije. Tokom moje posete, prisustvovaći zajedno sa predsednikom vlade Vučićem potpisivanje veoma važnog sporazuma kojim se podržava transformacija državne uprave Srbije i poboljšava kvalitet i brzina usluga koje se pružaju građanima Srbije i poslovnim zajednicama. Mi u ovu reformi ulažemo 80 miliona evra bespovratne pomoći. Ovo nije samo filantropski gest. Ovo je investicija u budućnost, u našu budućnost. Jer, evropska Srbija je deo naše zajedničke vizije, a mi naporno radimo da se to desi što pre.