Berlin: Jedna briga manje, jedna briga više

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Mnogi su i u Nemačkoj odavno radi da poveruju u ocenu Austrijanca Tomasa Bernarda da je austrijski mentalitet kao kolač minjon od punča, poznat pod nazivom punčkrapfen. Spolja mu je glazura crvena (boja socijaldemokrata), unutra braon (boja krajnjih desničara) i uvek je malo pripit. Ovako je jedan od najznačajnijih posleratnih pisaca na nemačkom govornom području opisao austrijsku posleratnu političku scenu u kojoj su vlade, sa izuzetkom nekoliko godina, uvek predvodile levo orijentisane stranke, ali su krajnji desničari, naročito od 1990. naovamo, uživali ogromnu podršku birača.

To su potvrdili i rezultati prekjučerašnjeg ponovljenog drugog kruga austrijskih predsedničkih izbora na kojim je uglavnom levo orijentisani Aleksander Van der Belen pobedio sa nekoliko procenata više desničarskog kandidata Norberta Hofera. Da je ovaj rezultat višemesečne izborne agonije prihvaćen sa olakšanjem u Berlinu, svedoče prve reakcije vladajućih političara. Prema rečima socijaldemokratskog vicekancelara Zigmara Gabrijela, ovim je „pao kamen sa srca cele Evrope”.

„Ovo je jasna pobeda zdravog razuma nad desničarskim populizmom”, rekao je on za najtiražniji nemački tabloid „Bild”, dok je funkcioner kancelarkinog demohrišćanskog bloka i šef poslaničke grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Manfred Veber na „Tviteru” istakao da su Austrijanci poslali jasan proevropski signal, te da je „slavlje evropskih desničarskih populista zasad otkazano”.

Iako je dosad pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima sagledavana kao vetar u leđa desničarskim populistima širom Evrope, prema oceni socijaldemokratskog zamenika nemačkog ministra pravde Ulriha Kelber „Trampova pobeda je možda bila prekretnica”, ali u tom smislu da sada „liberalna većina uzvraća udarac”. I njegov stranački kolega i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer smatra da je Hoferov poraz „dobar predznak protiv populizma u Evropi”.

„U konkretnoj situaciji sa kojom se suočava Evropa, hitno su nam neophodne dobre vesti”, rekao je u Atini Štajnamajer pre nego što su stigle vesti da je italijanski referendum o ustavnim promenama propao, te da će zbog toga ostavku dati italijanski premijer Mateo Renci.

Na ovu vest Štajnamajer, koji će u februaru najverovatnije biti izabran za predsednika Nemačke, saopštio je da je Nemačka zabrinuta zbog krize vlade u Italiji.

„Mislim da je Renci uradio ispravnu stvar, neophodnu stvar, ali glasači ga nisu podržali”, navedeno je u njegovom zvaničnom saopštenju u kojem se dodaje da ovo naravno nije kriza države, ali da jeste kriza vlade koja mora da bude rešena. „To nije pozitivna poruka Evropi u teškim vremenima.”

Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel Štefen Zajbert rekao je da je ona „s žaljenjem primila informaciju o ostavci italijanskog premijera”, ali da „Berlin poštuje demokratsku odluku italijanskog naroda”.

Uoči sastanka ministara finansija evrozone, zvaničnici su nastojali da ublaže moguće posledice italijanskog referenduma za zonu evra, pa je francuski ministar finansija Mišel Sapenistako da rezultat neće imati većeg uticaja na sposobnost EU da rešava svoje probleme i da to ne predstavlja nikakav „sistematski rizik” za EU.

„Ovaj referendum je unutrašnje italijansko pitanje. Ono nema nikakve veze sa Evropom. Italija je stabilna zemlja. Zemlja usidrena u Evropi”, rekao je Sapen, dok je njegov nemački kolega Volfgang Šojble istakao da je telefonom razgovarao sa italijanskim kolegom Pjerom Karlom Padoanom, te da „smatra da nema razloga da se govori o krizi evra”.

„Italiji je sada hitno neophodna funkcionalna vlada i ja se nadam da će nastaviti kursom reformi”, rekao je Šojble, premda je premijer Renci upravo odbačenim ustavnim reformama pokušao da olakša sprovođenje reformi u Italiji. „Finansijska tržišta bi trebalo da budu opuštena zbog ishoda referenduma u Italiji i nema nikakvog razloga za krizu evra.”

Ipak, zbog straha da bi Rencijeva ostavka mogla da dovede do jačanja stranaka koje su antievropske orijentisane u Italiji i kraha italijanskog bankarskog sektora, vrednost evra je juče pala na dvogodišnji minimum. Glavni berzanski indeksi u Frankfurtu, Londonu i Parizu su oko podneva ipak porasli za jedan odsto, a međunarodne agencije za kreditni rejting nisu oborile kreditni rejting Italije.

Nemački komentatori smatraju da je za ovaj zemljotres kriv sam Renci jer se previše kockao, krenuvši u ustavnu reformu, pri čemu je pogrešio što je previše arogantno hteo da sredi državni aparat, a ceo proces vezao za svoju političku sudbinu. Dok glavna ekonomistkinja nemačke Halaba banke Gertrud Traud smatra da će ovo izazvati turbulencije na finansijskim tržištima, te da će Evropska centralna banka morati da reaguje, njen kolega Karsten Brzeski iz banke Ing-Diba smatra da smene vlada u Italiji nisu ništa novo i da ih je Evropa mnoge preživela: „Tehnokratska prelazna vlada može zajedno sa Evropom da se udruži u rešavanju problema u bankarskom sektoru i zaostatkom u reformama sa većom slobodom od Rencijeve vlade.”