Sve duža lista čekanja za pomoć i toplu reč

Pančevo – Dobar dan, kako ste danas? – pozdravlja Snežana Kato ulazeći u stan Dragice Prnić u pančevačkom naselju Strelište. Snežana je gerontodomaćica, a Dragica jedna od pet korisnika koje obiđe svakoga dana sem nedelje. I tako već 23 godine. Pristavlja se jutarnja kafa i pravi dnevni plan Snežaninih obaveza. Ipak, ovo i nije tipičan početak njenog radnog dana, jer kafu ne pije svuda i sa svakim. Ovde je posao nešto drugačiji, jer je Dragičin stan besprekorno čist i uredan uprkos tome što je potpuno slepa. „Najčešće joj pomognem da ode u nabavku, plati račune, ostalo sve radi sama, i to veoma uspešno. Periodično obavim veće spremanje, pranje prozora… ali nije svuda tako. Sve u svemu, dnevno skuvam nekoliko ručkova, prema planu pospremim stan ili kuću, a možda je i najznačajnije što sam većini i jedina osoba koja im tog dana uđe u kuću. Ipak, koliko god da se poznajemo, slažemo, šalimo, pa i porazgovaramo o njihovim problemima, jer budu nekada i neraspoloženi, sa svima sam na vi – granica mora da postoji”, priča nam gerontodomaćica Snežana, koja se trudi da svima udovolji, a neretko sluša komentare, pa i pitanja šta se uopšte može uraditi za tako malo vremena, kao što je sat vremena dnevno.

„Uz dobru organizaciju i plan, šest dana u nedelji je sasvim dovoljno”, dodaje dr Ivanka Radu Halabrin, koja je dugo na čelu Kluba za odrasla i stara lica, radne jedinice Gerontološkog centra Pančevo, koji ove godine obeležava četiri decenije rada. Međutim, problem je, što je u ovom trenutku na terenu njihovih 18 gerontodomaćica koje brinu o 70 korisnika. Dugo već postoje i produžavaju se liste čekanja za dnevni program Službe za pomoć u kući, na kojima nikada nije manje od tridesetak starih, kojima je neophodna pomoć za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. „Već godinama, zbog zabrane zapošljavanja, ne možemo da uvećamo broj obučenih, ali i mlađih gerontomaćica, čime bi i broj korisnika mogao biti veći. Ovaj posao danas rade mahom  žene srednje generacije, korisnike obilaze biciklom po vrućini i hladnoći, što utiče i na njihovo zdravlje, a nakon rada po kućama, raznose i obroke korisnicima. Zaista su opterećene. Još teža je situacija kada neka od njih mora na bolovanje ili godišnji odmor, jer zamene nema. Rezultat ovakvog odnosa je zahtevan i obiman posao, koji je onda teško obavljati po standardima”, kaže za „Politiku” dr Ivanka Radu Halabrin.

Još gora situacija je u selima opštine, koja su po njenim rečima potpuno zapostavljena. Stari i nemoćni ljudi žive u socijalnoj bedi, bez struje, vode, grejanja i lekova, rečju, nehumanim uslovima, nedovoljno informisani da mogu da koriste neku uslugu. „Oseća se velika nebriga mesnih zajednica, ambulanti… ne mogu da odu lekaru, dešavaju se  zloupotrebe imovine, zlostavljanje od strane porodice i okruženja. Teške su to sudbine, prepuštene najčešće dobrim ljudima iz komšiluka, a deo problema je i nedostatak gerontodomaćica. Ukoliko želimo da razvijamo ovu službu, čemu streme naše ustanove, trebalo bi zaposliti još najmanje desetak gerontodomaćica, kako bi naša usluga stigla do što većeg broja korisnika”, ističe Radu Halabrin.

Obučenog i zainteresovanog kadra za ovaj posao ima, ali se broj gerontodomaćica zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru godinama ne menja. Postoji i druga opcija – saradnja s privatnim i civilnim sektorom, pa je tako pri Klubu registrovano Udruženje „Banatske vile”, koje po projektima uspevaju da delimično ublaže problem.

U Pančevu i okolini broj starih ljudi koji sebi ne mogu priuštiti kućnu pomoćnicu ili negovateljicu je u porastu, što zahteva i veću brigu društva o njima, a naša domaćica gospođa Dragica Prnić dodaje da taj sat dnevno kada je obiđe gerontodomaćica za nju znači sigurnost i ne manje važnu – lepu reč, razgovor i podršku u samačkoj svakodnevici.