Čestitka

Svi se radujemo kad nam neko poželi dobro zdravlje i da doživimo stotu... Samo glumica Branka Veselinović, u prvi mah, nije znala šta da odgovori kad joj je Danka Novović, čestitajući joj na dobrom raspoloženju i velikoj životnoj energijin rekla „nek ide do sto” jer Branka ima 98 godina!

Ali je i Danka brzo dodala „i više”. Ovo je bio početak ovonedeljne emisije „Treće doba” koja se emituje svake srede u 13.30 na Prvom programu Radio-televizije Srbije i, kako joj ime kaže, posvećena je najstarijim gledaocima.

Urednik je Branko Srdić a ova emisija predstavlja i povratak na mali ekran jedne od legendi srpske i jugoslovenske televizije Danke Novović koja je 40 godina provela u Takovskoj broj 10. Nepotrebno je reći da se, snimajući priloge i najave za njih, snalazi ko vidra u vodi.

A teme su raznovrsne i emisija se bavila penzijama, Olimpijadom trećeg doba, staračkim domovima, aktivnostima koje je opština Novi Beograd organizovala za penzionere...

Svaki od priloga je, što se teme i pristupa tiče, napravljen tako da se može uklopiti u „Vesti”, „Beogradsku hroniku”, „Srbiju danas”, „Tako stoje stvari”, „Aktuelnosti”, „Oko”...

Pitanje je koliko je to dobro. Jer, lepo je videti statističke podatke o broju penzionera u Srbiji i prosečnoj visini penzije, čuti najstariju generaciju koja vežba jogu, pliva u bazenu i uči da koristi kompjuter. Ali, onaj život u zagasitim bojama kamere nikako da zabeleže.

Jer, Srbija je, kao druga zemlja u Evropi po starosti stanovništva, u paradoksalnoj situaciji da su joj „umirovljenici”, zapravo, najaktivniji.

I na papiru, kao vlasnici stanova i vikendica, obveznica i kredita na koje su se zadužili zbog svojih potomaka, i po tome što kuvaju, čuvaju unučiće i odvode ih u muzičke škole, na sportove, kupuju namirnice, peku paprike i kisele kupus, plaćaju račune, vrše kućne popravke, kod njih se vraća ćerka posle razvoda i sin kad se posvađa sa devojkom. Imaju mnogo obaveza i samo jedno pravo: da se ne mešaju u tuđ život.

A dati nekom mlađem savet je greh koji se ne oprašta lako...

Na žalost, možda svima prolazi „ispod radara” činjenica da svakodnevno čujemo za zločine u porodici koji su ili počinili stari ljudi (naslovi „ubio sina”) ili su, češće, postali žrtve nasilja svoje rođene, alkoholisane ili drogirane dece.

Ili, ne mora ni biti toliko brutalno, dovoljno je da se zapitamo kako žive oni „nevidljivi” koji čekaju da im se umorna deca i unuci vrate kući sa još jednim paketom pelena za odrasle...

Kakav je njihov život? O čemu razmišljaju dok gledaju TV program?

Malo pomalo, u rečnik voditelja, novinara i marketinških agencija  vratili su se izrazi iz samoupravnog socijalizma, sa sastanaka članova Saveza komunista i sindikalne organizacije.

U koji su to vremeplov ušli ti mladi ljudi koji su nas doskora maltretirali sa izrazom „pojedinac” a sada kažu, recimo, „Caca je održala koncert u Austriji. Ista je doživela veliki uspeh...” Zašto „ista”?

I taman kada pomislite da su voditelji bežali sa časova srpskog jezika a lektiru prepisivala od drugara iz klupe, kad se ono „ista” odnosno „u istoj” pojavi u reklamama za veliki lanac samoposluge.

Neko je za „istu” potrošio velike pare!