Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Srpska” sudbina porodice Černi

Srbija je moja otadžbina, uvek je bila i ostaće. U Beogradu mi danas žive sinovi Miloš i Dušan rođeni u Johanesburgu, imam srpsko državljanstvo i u srpskoj prestonici krov. Kuća je kuća, uskoro ću se vratiti iz Južnoafričke Republike da ovde živim – kaže za „Politiku” Jaroslav Černi, unuk pionira jugoslovenske elektrifikacije
Јарослав Черни са супругом Ефтимијом, јуче у Чачку (Фото Г. Оташевић)

 

Čačak – Na stručnom skupu „Informacione tehnologije u gradu – iskustva iz sveta”, priređenom juče u čačanskom hotelu „Beograd”, jedan značajan dokument „promenio je ruke”. Idejni projekat sanacije, zatvaranja i rekultivacije nesanitarne deponije čačanskog smetlišta „Prelići”, urađen u Institutu „Jaroslav Černi” u Ulici Jaroslava Černog u Beogradu, predat je gradonačelniku Čačka Milunu Todoroviću, a uručilac je bio Jaroslav Černi.

– Srbija je moja otadžbina, uvek je bila i ostaće. U Beogradu mi danas žive sinovi Miloš i Dušan rođeni u Johanesburgu, imam srpsko državljanstvo i u srpskoj prestonici krov. Kuća je kuća, uskoro ću se vratiti iz Južnoafričke Republike da bih živeo ovde – kaže za „Politiku” pedesetčetvorogodišnji Jaroslav Černi, unuk pionira jugoslovenske elektrifikacije.

Priča da će svoju kompaniju na jugu Crnog kontinenta, sa trideset zaposlenih koji se bave informatikom, prepustiti na upravljanje menadžerima i skrasiti se u rodnom gradu, na ušću Save u Dunav. Nikad nije bio u Čačku, prispeo je prateći poslovne tokove i pozive, i u razgovoru za naš list priseća se porodičnog životopisa.

Kao uzgred, veli da „černi” na češkom znači „crni”, i svakom novom rečenicom dopunjava sliku o „srpskoj” sudbini svoje srednjoevropske loze. Dakle, o trajanju prepunom seoba, deoba, muke i nevolje i, dabome, neprolaznih ljubavi.

Jaroslav Černi (1909–1950) rođen je u Sarajevu gde se 1890. iz okoline Brna doselio njegov otac Josif, takođe građevinski znalac, sa najvišom školom. Daroviti junoša u najvećem bosanskom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju, gde su priznavali nespornu pamet, zatim između 1927. i 1933. počeo i okončao studije građevine u Pragu, pa se vratio u Sarajevo, s nameštenjem u vodovodu.

– Ustaše su 1942. dedu odvele u Jasenovac odakle je pobegao 1945. i sledećeg leta u slobodnom Sarajevu postao rukovodilac hidrotehničko-projektantskog biroa. Rukovodio je projektovanjem i izgradnjom čak 27 hidroelektrana, ali se nikad nije oporavio od logorskog života, pa je umro u Beogradu 1950. godine. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja u srpskoj prestonici, a na nadgrobnik od crnog jablaničkog kamena uklesano je „Jaroslav Černi – pionir elektrifikacije”. HE „Jablanica” na Neretvi bila je njegov projekat života.

Unuk dedu nije mogao upamtiti, ali se seća priča svog počivšeg oca Dragana:

– Deda je, po tatinom kazivanju, radio i više nego što čovek može, od jutra do novog svanuća, kao da je slutio da neće dugo.

Evo kako su duboki srpski koreni u venama negdašnjih Čeha…

– Moja prababa Jovanka bila je Srpkinja iz Žitomislića u Hercegovini i kad se orodila sa pradedom katolikom, prve dve njihove kći, Marija i Zora, krštene su u katoličkoj veri, a moj deda Jaroslav i još jedna mlađa sestra u pravoslavnoj. Očeva sestra Draga, koja je četiri decenije živela u Češkoj, po dolasku u Sarajevo odmah je progovorila srpski, bez greške, i upitali su je kako je to moguće. Rekla je: „Lako, nisam htela da zaboravim svoj jezik”.

Jaroslav Černi završio je FON u Beogradu, počeo da radi u IMV u Rakovici i 1992. godine, kao i mnogi stanovnici Srbije tog doba, ostao bez posla i sigurnog hleba. Iste godine otputovao je u Johanesburg, tamo sa prvom suprugom, Beograđankom, dobio dvojicu sinova, i mučio se kao i svaki iseljenik…

– Godinama sam radio u Saudijskoj Arabiji i Indoneziji, pa se vratio u JAR. U stanu sam počeo da razvijam posao iz oblasti informacionih tehnologija. Posrećilo se, stvorio sam ozbiljnu firmu, tako se i došlo do poslova u mojoj otadžbini.

Uz Jaroslava, u Čačku su ovih dana njegova nova supruga, Eftimija, i njen sin od 6,5 godina, Andreas.

– Deda moje majke, to je porodica iz Sankovića kod Mionice, poginuo je na Solunskom frontu pa sam, stasajući, 1980. putovao u Zejtinlik da mu zapalim sveću. Po povratku sa groblja upoznao sam Grkinju Eftimiju, bili smo zajedno nekoliko godina a onda se, život je tako hteo, razišli, odlazeći svako svojim putem. Sad smo ponovo jedno uz drugo, oduševljena je našom Srbijom i novim drumom, od Ljiga do Preljine. Sa starijim sinom, 2000. bio sam u našoj postojbini, kod Brna. To je seoce sa 3.000 stanovnika, ostali smo jedan dan, popili pivo u seoskoj krčmi i vratili se u našu Srbiju.

Sudbinske staze, nepredvidive često, dovele su na ovo područje i Ljubomira Sikoru, direktora čačanskog JP „Komunalac”, koji je ovde dočekao Jaroslava Černog. Ljubomirovi su poreklom iz Češke i Slovačke pa on pripoveda da je Čehoslovak, mada ta nacija ne postoji više, kao što će i Jugosloveni iščeznuti.

Inače, projekat rekultivacije smetlišta na obodu Čačka predviđa da to traje pet godina, sagorevanjem deponijskog metana kroz biotrnove, uz pomoć pokretnih baklji kao u rafinerijama ili nalazištima nafte, a sve bi koštalo 162 miliona dinara.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.