Ko je odgovoran kada je dete krivično neodgovorno

Ko je odgovoran što su deca na ulici u tri sata ujutru, šta policija može da preduzme u takvim situacijama – samo su neka od pitanja koja se nameću posle vesti da su dvojica dvanaestogodišnjih dečaka i njihov godinu dana stariji drug zapalili beskućnika.

U periodu posle 22 časa za decu nije bezbedno da budu napolju, prvenstveno zbog toga što mogu da budu žrtve krivičnih dela od razbojništava, otmice, seksualnog zlostavljanja...

Zbog toga je osnovni princip i ono čime se rukovodi policija upravo da skloni dete sa ulice, kada ga u to doba uoči napolju. Policajci u tim situacijama maloletnika dovode u službene prostorije, proveravaju njegov identitet, utvrđuju ko su mu roditelji i zovu ih.

Međutim, ukoliko dete neće da kaže ko je, niti ko su mu roditelji ili da li je pobeglo iz nekog od domova, proveravaju se sve policijske evidencije, zovu se sve službe socijalne zaštite, domovi, prihvatilišta.

Ako ništa od toga ne urodi plodom, policija zove radnika centra za socijalni rad, jer oni dežuraju 24 časa i dužni su da reaguju u svim kriznim situacijama – u slučaju odraslih i dece.

Oni zatim odlučuju gde će privremeno zbrinuti dete i zajedno sa policijom nastavljaju da rade na utvrđivanju identiteta maloletnika.

Dečaci su, podsetimo, oko 3.30 časova zapalili beskućnika Dragutina Todorčevića (64) iz Futoga, koji je preminuo u bolnici. Inspektori su obavili razgovor sa dečacima, ali protiv njih nije podneta krivična prijava jer ne podležu krivičnoj odgovornosti s obzirom da su mlađi od 14 godina.

U MUP-u objašnjavaju da je policija dužna da pronađe učinioca krivičnog dela. Inspektori otkrivaju i obezbeđuju tragove krivičnog dela i predmete, koji mogu da posluže kao dokaz.

Prikupljaju sva obaveštenja koja bi mogla da koriste za uspešno vođenje postupka.

Policija je u svakom konkretnom slučaju u obavezi da utvrdi činjenično stanje i dostavi krivičnu prijavu ili izveštaj nadležnom javnom tužiocu.

Sa druge strane, tužilac procenjuje da li je ponašanje deteta rezultat zapuštenosti ili zanemarenosti roditelja i odlučuje da li će podneti krivičnu prijavu protiv njih.

U situaciji kada dete počini zločin, ne možemo a da ne zapitamo kakva je psihološka slika dvanaestogodišnjaka koji može da zapali čoveka i da li je on svestan svog postupka?

Da je u ovom slučaju verovatno reč o deci bez pravilnog i dobrog roditeljskog staranja smatra psiholog Vanja Govorko.

Ona veruje, da su dečaci bili svesni posledica svog postupka, to verovatno ne bi uradili. Psihološki profil deteta, ukazuje naša sagovornica, zavisi od mnogih stvari, između ostalog od vaspitanja, genetike, sredine u kojoj raste, društva sa kojim se druži.

„Moral se formira, a u tim godinama deca eksperimentišu i nisu još svesna posledica. Ovo su godine kada ona uče i kada je potrebno sa njima raditi na usvajanju moralnih i društveno prihvatljivih oblika ponašanja. Uz dobro roditeljsko staranje, učenje i ukazivanje na posledice određenog nepoželjnog ponašanja, možda neka druga deca ne bi to uradila. Ovo je pubertetski nestašluk, koji se nažalost završio tragično”, ocenjuje Govorko za „Politiku”.

Oštrijeg stava u vezi sa ovim događajem je Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine Srbije koji smatra da bi ovo trebalo da bude poslednji znak upozorenja roditeljima i društvu.

Tragičan događaj u kome je starija osoba, beskućnik, nastradala usled, ocenjuje Omerović, iživljavanja maloletnih delinkvenata pri čemu je jedan od njih smatrao da iz zabave može da zapali čoveka, trebalo bi da bude poslednji znak upozorenja dokle smo kao roditelji i društvo spremni da se spustimo.

„Da li smo svesni u kakvo vreme i pod kakvim uticajima deca odrastaju i u kakve ljude će izrasti”, upitao je Omerović u svom saopštenju.

On je ocenio da se deca nalaze u specifičnom psihofizičkom stanju. „Pojedinci su skloni da se identifikuju sa grupama sklonim nasilničkom ponašanju, čine prekršaje i krivična dela te postaju pretnja široj zajednici”, ukazuje Omerović.

Sve potiče iz porodice, gde deca stiču prva iskustva, a kaže Omerović, ima roditelja koji nisu svesni svoje uloge i odgovornosti za vaspitanje dece i onih koji svojim ponašanjem utiču na to da im deca izrastu u delinkvente.

„Upravo zato, pre svega porodica, ali i škola, mediji, nadležni državni organi, organizacije koje se bave zaštitom dece, imaju obavezu da ih informišu, ne samo o njihovim pravima, već i o obavezama, da ih uče lepom ponašanju i moralnim normama”, smatra Omerović.