Egipatski i istočni hrišćani danas

Kada sam krajem osamdesetih prvi put otišla u Kairo, ono što me je najviše iznenadilo nisu bile veličanstvene egipatske piramide, već tenkovi i naoružani vojnici koji su okruživali kairske koptske crkve i sinagoge. Kasnije, čovek prestane to da primećuje, sve dok se ne desi neki incident, napad ili ubistvo hrišćana.

Ovih dana je u starom urbanom delu Kaira Abasiji u katedrali Svetog Marka, sedištu egipatske koptske crkve, u bombaškom napadu ubijeno 25 osoba, a ranjeno oko 50. Najveći broj postradalih su žene i deca. Kopti u crkvama za vreme bogosluženja sede odvojeno, žene na jednoj, a muškarci na drugoj strani. Pošto je odbačena teorija da je eksplozivnu napravu postavila žena koja je neopaženo izašla iz crkve, konačno se oglasio egipatski ogranak Islamske države. Tvrde da je za masakr odgovoran bombaš samoubica Abu Abdalah al-Masri i prete daljim napadima.

Napadi su eskalirali posle pada Hosnija Mubaraka u takozvanom Arapskom proleću, januara 2011, i dolaska na vlast Muslimanske braće sa Mohamedom Morsijem na čelu. Predsednik Abdel Fatah Al Sisi svrgnuo je sa vlasti Braću i oterao u zatvor Morsija i mnoge njegove pristalice. Islamisti od tada izvode terorističke akcije širom države u želji da destabilizuju njegovu vlast.

Egipatski pravoslavni hrišćani su tradicionalno stajali uz Mubaraka, a kasnije uz Sisija. Tako su postali još lakša meta za mnoge ekstremne pripadnike Braće. Samo u 2013. islamisti su napali na stotine koptskih crkava i domova kao reakciju na čistku koju je Sisi sproveo među Braćom. Takva percepcija Kopta među ekstremistima je pogrešna, jer podršku za vlast Sisi crpe iz muslimanske većine 90 milionskog Egipta.

Sisi tvrdi da vlasti neće štedeti sredstva ni energije da uhvate počinioce ovog strašnog događaja. Objavljeno je da je uhapšeno nekoliko osoba i da će uslediti još hapšenja. Egipatski Kopti, decenijama izloženi napadima i diskriminaciji, nepoverljivi su, s razlogom. Ne veruju da su tako brzo pronađeni pravi krivci, jer tu priču slušaju posle svakog napada.

Razlozi su mnogobrojni. Hosni Mubarak je vladao ovom strateški važnom zemljom na Bliskom istoku od ubistva Anvara Sadata 1981. godine pa sve do januara 2011. Vladao je čvrstom pesnicom, ali je kao prozapadni diktator imao odrešene ruke da se obračunava s militantnim islamistima, sve dok neko u Vašingtonu nije odlučio da treba uvesti demokratiju na Bliski istok. Kopti su bili uz Mubaraka. Ali to ne znači da crkve i domovi hrišćana nisu stradali i da Kopti nisu bili ubijani. Razne militantne islamističke grupe bile su aktivne posebno na jugu Egipta, gde je čitava jedna oblast, Asjut, bila pod vojnom blokadom. Na jugu živi mnogo Kopta, uglavnom u ruralnim predelima.

Napadi na hrišćane i njihova svetilišta dešavali su se i tada, ali se o njima nije mnogo pisalo. Dešavalo se da islamista uđe u kupe vagona u vozu koji je od juga vozio ka Kairu i ubije čitavu koptsku porodicu, ili da u svađi zbog imovine budu ubijeni hrišćani ili da devojka bude oteta i nestane. Ako se kasnije i pojavi, onda se ispostavi da je bila primorana da promeni veru i uda se za svog otmičara.

Ne postoje tačni podaci koliko je Kopta ubijeno poslednjih decenija ili koliko je crkava zapaljeno i potpuno uništeno do zgarišta. To je uvek bila osetljiva tema u egipatskoj javnosti.

U Kairu i drugim urbanim sredinama Kopti su često farmaceuti, lekari, bankari. Ali je mnogo sirotinje među egipatskim pravoslavcima. Na primer, posao đubretara obavljali su isključivo hrišćani i generacije su odrastale na đubrištima gde su živeli od odvajanja otpada i reciklaže. U vreme Mubaraka za Kopte je bio rezervisan i procenat onih koji su mogli da budu u državnim službama, parlamentu i diplomatiji. Ali najviše su mogli da napreduju do državnog sekretara. Jedan od najpoznatijih Egipćana, Kopt Butros Gali, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija, bio je u Egiptu državni sekretar. Čini mi se da kada je bio izabran na tu funkciju, da je čitav Egipat, bez obzira na veru, bio ponosan na ovog Egipćanina.

Hrišćani širom Bliskog istoka stradaju u najnovijim ratovima. U mnogim zemljama kao u Saudijskoj Arabiji, Sudanu i drugim državama Zaliva prelazak iz islama u hrišćanstvo kažnjava se smrću. U svakom slučaju, to nije dopušteno. U Saudijskoj Arabiji je zabranjeno podizanje crkava. Na to u svetu nema velikih političkih reakcija. Zašto? Najčešće zato što pravoslavni hrišćani nemaju svoj glas u Vašingtonu i drugim centrima moći. Saudijska Arabija je još uvek važan politički i ekonomski faktor tako da to nije tema za razgovor. Možda nadu uliva sadašnji papa Franja, koji poziva na uklanjanje viševekovnog jaza između istočnih crkava i Rima.

Novinar