Republika Makedonija: kriza i posle izbora

Trebalo je da parlamentarni izbori u makedonskoj državi označe kraj višegodišnje političke krize, ali ni posle izlaska na birališta to se nije dogodilo. Rezultati su više nego očekivani. I pored suočavanja s mnogobrojnim aferama za vreme njene desetogodišnje vladavine VMRO-DPMNE je pretprošle nedelje uspela da osvoji veliki broj mandata. Opoziciona SDSM, i pored snažne podrške tzv. međunarodnog faktora i negativne kampanje koju je vodila u odnosu na stranku bivšeg premijera Gruevskog, nije uspela da osvoji ni jedan glas više. Naprotiv, Gruevski je ponovo osvojio skoro 20.000 glasova više u odnosu na lidera opozicije Zorana Zaeva. S druge strane, albanske stranke su potpuno „zakazale“: DUI, na čelu sa Alijem Ahmetijem, jedva je uspela da osvoji deset poslaničkih mandata, dok je „tradicionalna“ Demokratska partija Albanaca Menduha Tačija dobila samo dva mandata. Nakon ovih izbora novu snagu u albanskom političkom bloku predstavljaju građanski pokret BESA sa pet osvojenih mandata i Alijansa za Albance sa tri osvojena mandata.

Ono što je najvažnije: Državna izborna komisija još nije saopštila konačne izborne rezultate. „Tesna“ razlika u glasovima između VMRO-DPMNE i SDSM nameće i sumnju u moguće izborne malverzacije. Više od 30.000 glasačkih listića su nevažeći, dok su SDSM i BESA podneli prigovore izbornoj komisiji zbog neregularnosti u glasačkom procesu na pojedinim izbornim mestima gde je većinsko stanovništvo albanske nacionalnosti. Pominje se nekoliko stotina spornih glasova koji mogu da promene odnos snaga, a samim tim i da odluče ko će biti novi mandatar. Neoficijalni podaci govore da je VMRO-DPMNE osvojio 51 mandat, SDSM 49, DUI 10, BESA 5, Alijansa za Albance 3 i DPA 2 mandata. Ukoliko se uvaže prigovori koje su dostavili SDSM i BESA, moguće je da VMRO-DPMNE izgubi jedan do dva mandata i da time bude na istoj ravni sa SDSM. Da li bi u tom slučaju makedonski predsednik poverio mandat onoj stranci koja prva sastavi koaliciju ili bismo se ponovo vratili na početak i na pregovaranje o tzv. prelaznoj vladi?

Čak i u slučaju da se ne promeni broj osvojenih mandata, buduća izborna koalicija u Makedoniji će biti veoma slaba da bi se bavila suštinskim pitanjima s kojima se suočava ova država. Toga je svestan i međunarodni faktor koji intenzivno prati postizborne „peripetije“ u makedonskoj državi. Američki ambasador se već susreo s bivšim makedonskim premijerom Gruevskim, no sadržaj ovog susreta ostao je za javnost nepoznat. Evropska unija i administracija u Vašingtonu su izrazili zadovoljstvo zbog uspešno sprovedenih izbora, ali „pobedniku” nisu čestitali. U međuvremenu, čelnici SDSM i VMRO-DPMNE su nastavili s uobičajenom praksom prepucavanja i međusobnog optuživanja. U svemu ovome albanske političke partije, imajući u vidu činjenicu da je više od 50.000 građana albanske nacionalnosti glasalo za opozicioni SDSM, ne zauzimaju nikakav stav, čak i nakon obavljenih konsultacija s njihovim „svealbanskim liderom“ u liku Edija Rame.

Nakon najnovijih parlamentarnih izbora u Makedoniji, osim što smo ustanovili da je makedonska država daleko od konačnog rešenja političke krize, preostaje nam da zaključimo da makedonski građani sve više postaju žrtve jedne političke strukture koja ne samo što dovodi u pitanje održivu budućnost makedonske države već dodatno generiše netrpeljivosti na građanskoj osnovi, bez obzira na nacionalnu, etničku i religijsku pripadnost. Na kraju, nameću se pitanja: Da li politički lideri koji su potpisali sporazume iz Pržina, čiji rezultat su vanredni izbori, imaju legitimitet za učešće u budućim pregovorima o prevazilaženju krize? Da li će albanski blok iskoristiti ovu situaciju u cilju ponovnog aktuelizovanja albanskog pitanja u regionu ili je zaista izgubio američku podršku? I da li je konačno u Makedoniji došlo vreme da se formira ekspertska vlada, po ugledu na prvu makedonsku vladu na čelu sa Kljusevim, nakon sticanja nezavisnosti, da bi ponovo ova država krenula ispočetka? Zaključak je da je novi početak bolja opcija u odnosu na loš kraj.

Doktorand na Univerzitetu u Beogradu – Fakultet političkih nauka