Ovaj vek neće biti američki

Đulijeto Kjeza (1940), italijanski novinar i borac za ljudska prava, autor knjige „Rusofobija”, dolazi danas u Beograd, gde će najpre održati predavanje „Moj pogled na aktuelni trenutak međunarodnih odnosa u svetu”, na Fakultetu političkih nauka, u 12.30 sati, a zatim predstaviti svoju knjigu u Narodnoj biblioteci Srbije, od 19.30 sati.

Levičar i dugogodišnji član Komunističke partije Italije i njen veliki disident, Kjeza je poznat po svom kritičkom stavu. Dve decenije živeo je u Sovjetskom Savezu, odnosno Rusiji, odakle je bio dopisnik raznih italijanskih medija. Objavio je više knjiga od kojih su najpoznatije „Najstrašniji zločini komunizma”, „Ruski rulet”, „Zbogom Rusijo”, „Rat kao laž”... Knjiga „Rusofobija” (2016), koja je objavljena kod nas u izdanju kuće „Albatros plus”, u prevodu Aleksandra V. Stefanovića. Privukla je veliku pažnju i prevedena na više jezika.

Vaša knjiga je u Italiji objavljena pod nazivom „Putinofobija”, ali vi, zapravo, govorite o rusofobiji. Da li je antirusko osećanje zaista tako snažno na Zapadu?

„Putinofobija” je naslov koji je predložio italijanski izdavač, jer je smatrao da bi to moglo pomoći da se knjiga bolje prodaje i pokazalo se da je bio u pravu. Ali moj naslov glasio je „Rusofobija 2.0” i on je i u ruskom izdanju. Upotrebio sam „2.0”, ekvivalent drugoj generaciji revolucije u komunikacijama, da bih objasnio čitaocima da smo pred novim, aktuelnim sredstvom napada na Rusiju, na njen režim, istoriju, kulturu i na njen narod. To je novo oružje u hibridnom ratovanju koje se sada vodi. Da li zaista postoji snažno antirusko osećanje na Zapadu? Svetska književnost puna je rusofobije. A tek kinematografija! Holivud je, otkad postoji, prožet rusofobijom! Ja, međutim, mislim da antirusko osećanje postoji samo među zapadnim elitama i u zapadnim medijima. Ne verujem da je ono masovno i popularno. U stvari, to objašnjava zašto mediji prave tu strašnu antirusku propagandu. Zato što su svesni da Rusija i Putin imaju širok pozitivan auditorijum na Zapadu.

Kažete da rusofobija takođe ima ekspanziju i u samoj Rusiji. To osećanje, čak, poredite sa nekom vrstom rasizma pomešanog sa klasnom borbom?

Naveo sam više puta u svojoj knjizi izvanredan rad „Svet i Zapad” engleskog istoričara Arnolda Tojnbija. Zapad je mnogo puta u istoriji bio napadnut od ostatka sveta. Gotovo uvek je pobeđivao. Ali od Rusije je uvek bio poražen, osim 1991. godine. Zato je tada bio ubeđen u svoju finalnu pobedu. Ali Putin i ruski narod pokazali su da je pobeda Zapada bila privremena. Rusija je ponovo na svojim nogama i ta činjenica je nepodnošljiva za zapadne elite. Kad je reč o ruskoj rusofobiji, to je duga priča sa dugom istorijom. Uvek je postojao deo ruske populacije – ne baš brojan, ali moćan deo ruske inteligencije – prozapadno orijentisan. Da, značajan procenat ovih ruskih „demokrata” zaista je pothranjivan rasističkim osećanjima prema sopstvenim narodu. Oni ne mogu da razumeju njihovo ponašanje.

Rusofobija je, kažete, oružje u rukama Zapada. Koliki je rizik da ovo oružje skrene sa političkog na vojno polje?

Veoma visok. Zapad nije u stanju da razume da on više nije centar sveta i odbija da se vrati u realnost. Veruje se da ako ste najmoćnija vojna sila, morate uvek pobediti. Ali sa tom idejom Zapad neodgovorno ide u rat protiv ostatka sveta.

Smatrate da je zadatak Rusije ne da upravlja svetom umesto Zapada, već da govori u interesu opstanka civilizacije.

Da. Verujem da Rusija nije opasnost za Zapad. Iz mnogo razloga, a jedan od njih je da Rusija ne mora da radi ništa drugo osim da prodaje svoju naftu i gas Zapadu i ostatku sveta. Ona nema nikakvog interesa da ulazi u bilo kakav rat protiv Zapada. Naprotiv, u njenom interesu je da sebe izmesti iz zapadnih kriza. U stvari, Rusija je danas u najboljoj poziciji da govori, kao što rekoste, u interesu opstanka čovečanstva, što ne znači da će oni koji je vode biti sposobni da idu u tom pravcu.

Kažete u knjizi da je ovo poslednji čin društva blagostanja. Čak predviđate i mogućnost rata koji bi doveo do kraja civilizacije?

Da, verujem da smo vrlo blizu katastrofe.

Kako komentarišete činjenicu da se danas neki političari sa Zapada ipak okreću Putinu i Rusiji?

Rusija je danas u celom svetu oličenje ideje da ne može postojati nijedna jednostrana dominacija svetom. Ona je protivotrov za američku globalizaciju. „Konzervativna” je, protiv glupe ideje da „progres” podrazumeva jedino „tehnologiju”. Verujem da je ovo jedan od najdubljih razloga zašto Rusija postiže konsenzus svugde u ovom trenutku.

Živeli ste u Rusiji dve decenije. Šta vam je to donelo?

Dugujem Rusiji moje razumevanje sveta. Moskva je bila i ostala gigantski kulturni centar i istovremeno „svet svetova”. Tamo sam naučio šta je raznovrsnost i složenost jednog društva. Tamo sam naučio da 21. vek ne može i neće biti „američki”. Danas je Rusija ta koja će zaustaviti Zapad. Sutra, ukoliko preživimo, biće to Kina. Izvan prihvatanja ove ideje nema drugog načina da se preživi.