Faktor „Kisindžer” spaja Putina i Trampa

„Kisindžer, Henri Alfred”, pročitao je član Ruske akademije nauka ime bivšeg državnog sekretara SAD i pomoćnika predsednika za nacionalnu bezbednost, među još šestoro stranih nobelovaca za fiziku, hemiju i ekonomiju, koji su 29. oktobra primljeni u rusku akademiju. Na osnovu glasanja ruskih akademika, Kisindžer je titulu ruskog akademika dobio za „istraživanje globalnih problema”.

To se dogodilo tačno 11 dana pre održavanja američkih predsedničkih izbora, a Kisindžer je u tom trenutku politički bio bliži demokratskoj kandidatkinji Hilari Klinton nego novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu. U američkim ambasadama po svetu u tom trenutku su se već nalazili novopridošli službenici Stejt departmenta, da se nađu „ukoliko bi bilo potrebno da se obezbedi tranzicioni period”.

Svoju podršku Trampovoj protivkandidatkinji čuveni diplomata je u jednoj televizijskoj emisiji čak šarmantno objasnio rekavši da je jednostavno očekivao da će ona pobediti u trci za Belu kuću. A onda je usledio razgovor sa Trampom, koji je protekao idilično. Novoizabrani predsednik je saopštio da izuzetno ceni legendarnog američkog diplomatu, kao i to što je Kisindžer podelio svoja razmišljanja o svetskoj politici sa njim.

Potom je uticajni diplomata sa brižljivo održavanim višedecenijskim kontaktima sa svetskim državnicima samo desetak dana posle izbornog 8. novembra rekao da je novoizabrani američki predsednik „najunikatniji i najnezavisniji” lider SAD.

U intervjuu za Si-En-En Kisindžer, koji se nalazio na čelu Stejt departmenta u administraciji predsednika Ričarda Niksona (1969–1974), sasvim ubedljivo i trezveno, kao da je tako mislio decenijama, objasnio je da Tramp nema obaveze ni prema kojoj grupi „jer je pobedio uz pomoć sopstvene strategije”. Upravo je to bio suštinski udarac kojim se odrekao Klintonove kao kandidata koji radi za interesne grupe krupnog kapitala.

U tom prelaznom periodu približavanja izabranom predsedniku Kisindžer je smirivao uzavrelu situaciju u vezi sa Trampovim predizbornim obećanjima, rekavši da Trampa „ne treba loviti na obećanjima na kojima on sam ne insistira”, jer bi to dovelo do nesuglasica. „Mislim da mu treba dati mogućnost da ostvari pozitivne ciljeve, koji možda postoje u njegovom programu, i da ih treba razmotriti. Mi smo decenijama cepali aktuelnu administraciju. To može da se desi i ovog puta, ali ne treba od toga počinjati”, rekao je Kisindžer i otvorio mogućnost da Tramp može da uđe u istoriju kao veliki predsednik, te da se može dogoditi da „nešto značajno i novo proiziđe iz njegove administracije”.

U istoj emisiji je Putina opisao kao čoveka s karakterom likova iz romana Dostojevskog – „čoveka sa sjajnim osećajem za unutrašnju vezu s ruskom istorijom”. Što nije bilo dubokoumno, ali je dovoljno jednostavno da omraženog Putina barem poveže sa nekim koga izvestan broj Amerikanaca može da identifikuje kao Rusa s ljudskim likom. Kao iskusan diplomata koji je svojevremeno približio SAD i Kinu, ali imao i značajnu ulogu u puču u Čileu, zavrteo je priču u suprotnom pravcu i upravo ono za šta su gotovo svi vodeći mediji i aktuelna administracija optuživali Trampa – za bliske veze sa Putinom – prebacio na Baraka Obamu. Rekao je da je Obamina administracija dozvolila sebi „snishodljiv ton” u razgovoru sa predsednikom Rusije, te da zato Tramp u dijalogu sa Moskvom treba da se postavi ozbiljno. Iako u toj konstataciji nije bilo mnogo istine (što i nije bio cilj), Kisindžer se preporučio kao čovek koji „ume da se postavi ozbiljno” i ume da prepozna ko bi to još mogao da učini.

Kao i Tramp, i on je bacio sumnju na zaključak obaveštajnih službi da je Rusija pokušala da utiče na američke predsedničke izbore u korist republikanskog kandidata.

S druge strane priče, ruske, nije bilo ni jedne reakcije. Samo su zapadni mediji podsećali da je Kisindžer redovan gost Moskve, a jedan bivši američki ambasador je s nemalo ironije rekao da se Kisindžer redovno sastaje sa Putinom, gotovo kao glumac Stiven Sigal ili direktor „Ekson mobajla” Reks Tilerson, koga je Tramp predvideo za budućeg državnog sekretara.

U vreme prvog telefonskog razgovora izabranog predsednika i Putina, 14. novembra, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je saopštio da „između njih (Putina i Trampa) definitivno postoji političko raspoloženje i političko razumevanje”, ocenivši da je to bio „profesionalan muški razgovor o stanju bilateralnih razgovora i planu saradnje u rešavanju globalnih i regionalnih problema”. „Nakon što Tramp uzme uzde u svoje ruke, zadatak će biti da se to raspoloženje prevede na praktični jezik. Mi smo spremni za to”, navedeno je u Lavrovljevoj izjavi na sajtu ministarstva.

Pokazalo se da je Kisindžer krenuo u izvršavanje svog zadatka, približavanja Vašingtona i Moskve, i pre nego što je Tramp uzeo dizgine u svoje ruke. Nemački „Bild” je juče, pozvavši se na evropske bezbednosne agencije, objavio da guru američke spoljne politike već razrađuje plan dejstava za poboljšanje odnosa sa Rusijom. „Bild” piše da Tramp, navodno, po savetu Kisindžera stremi ka ukidanju svih sankcija Rusiji. Tu se ubraja i podela uticaja: Moskvi se ustupa sfera uticaja u bivšim sovjetskim republikama, a što se tiče Ukrajine planira se sledeća razmena: Moskva će dati garancije za bezbednost istočnoj Ukrajini, a Zapad će prestati da se bavi pitanjem Krima. „Poluostrvo neće zvanično biti priznato kao deo ruske teritorije, ali će to pitanje prestati da bude prepreka u rusko-američkim odnosima”, piše „Bild”.

Reagujući na novinske napise o Kisindžerovoj ulozi portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je juče da Kremlj smatra da je Kisindžer jedan od najmudrijih političara i da poseduje duboko znanje o rusko-američkim odnosima. On je dodao da ukoliko takvo znanje i prebogato iskustvo budu „nekako zatrebali”, Rusija će to samo da pozdravi. „Ali, naravno, potreba za ovim iskustvom i njegovo korišćenje nisu naša stvar, pošto se tiču američkih kolega i mi ne možemo da se u to mešamo”, naglasio je portparol držeći se dosledno ruskog manira da se ne izjašnjavaju više nego što je neophodno.

Američki portal „Politiko” tvrdi da su Kisindžerovi saradnici u kontaktu sa Trampovim okruženjem, pri čemu je jedan od njegovih glavnih pomoćnika Tomas Grejam već viđen kao potencijalni ambasador u Rusiji. Kisindžer, koji je 1973. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir zbog uloge u postizanju mirovnog sporazuma u Parizu kojim je okončan rat u Vijetnamu, još devedesetih godina prošlog veka upoznao je Putina, u to vreme „intrigantnog mladog Rusa”, i postavio mu niz pitanja. „Radio sam u obaveštajnoj službi”, rekao mu je Putin tada, na šta mu je Kisindžer odgovorio: „Svi pristojni ljudi počinju kao obaveštajci. I ja sam.”