Grafiti i murali – skrajnuta umetnost ulice

Vesele boje, unikatna slova različitih oblika, igra svetlosti i senke... Sve to donedavno je krasilo mural kod stepenica u podzemnom prolazu nadomak zgrade „Ušća”. Ovaj ukras na zidu, čiji je autor Lortek, grafiti umetnik, u međuvremenu je postao podijum za reklame. Umesto da podseća prolaznike na to da i ulična umetnost ima svoju svrhu, mural je naprasno postao pogodno tlo za zloupotrebu. Prestupnici će biti kažnjeni – samo ako budu uhvaćeni na delu. Od uvođenja nove gradske regulative kojom bi se zaštitili gradski murali i grafiti kao autorska dela, za sada ipak nema ništa. Do tada, umetnici koji budu „šarali” po zidu u ovom prolazu i dalje će morati da obezbede dozvolu grada za oslikavanje javne površine.

– Najveći problem je što dela moramo sami da održavamo, a to nimalo nije jeftino. Kad zatražimo pomoć, čuje se samo: „Nemamo novca za takve poduhvate”. Do pre nekoliko godina država je imala dobru nameru, podržavala nas je u projektima koji su se odnosili na oslikavanje podzemnih prolaza i zidova po gradu, ali od ove godine za to više nema novca. I grad je obećao pomoć, ali se sve svelo na reči. Prolećna akcija oslikavanja murala na kraju nije ni realizovana, iako je obećana. Na vreme sam obezbedio tri zida koja bi bila pogodna za oslikavanje, a nadležne službe su planirale da nam obezbede dozvole za rad na njima. Obećali su i uspostavljanje kancelarije u kojoj bi crtači mogli da dobiju potrebne dozvole kad god požele. Odgovor nikad nije stigao. Samo je rečeno da za oslikavanje murala grad neće izdvajati posebna sredstva, zato što je crtačima „uvek lako da pronađu sponzore za boje” – podseća Lortek.

Oblast moderne ulične umetnosti uređena je svugde po svetu. U Evropi opštine pomažu strit umetnike, za dobijanje dozvola otvaraju se i posebni šalteri. U Americi pak „grafiti strit” umetnici već decenijama nisu u milosti tamošnjih vlasti koje su spremne da ih krivično gone u slučaju „škrabanja” po objektima od javnog značaja.

– To ipak ne znači da su oni skrajnuti jer tamo postoje art distrikti u kojima mogu slobodno da slikaju, a ima i ljudi koji se bore za prava crtača. Tako bi moglo da bude i kod nas, a prvi potez trebalo bi napravi struka. Recimo, Likovna akademija bi mogla da nas pozove da oslikamo njihovu zgradu, pa bi tim činom država videla da nas akademija podržava. Nažalost, situacija je obrnuta, zvanična umetnost ignoriše grafite, ne želi da ih institucionalizuje i prizna. Ne prate se svetski trendovi, čime se direktno radi protiv jedine moderne ulične umetnosti kod nas – objašnjava Lortek.

Koliko zapravo umetnika košta oslikavanje i održavanje grafita ili murala?

Kada se oštete, kad ih neko ižvrlja, zalepi plakat preko njih, šteta je maltene nenadoknadiva, smatra ovaj umetnik. Svoja dela Lortek redovno održava, a najvažnija caka je priprema zida, pre početka čina oslikavanja.

– Koristim kvalitetne materijale, a u zavisnosti od veličine zida na kojem radim, potrebno mi je od stotinak do nekoliko hiljada evra. Kada mural poput onog u prolazu kod „Ušća” prelepe plakatima, šteta je velika. Na taj način delo se uništava, pa je potrebno korenito renoviranje koje naravno košta. Niko ne pita odakle nam novac – ističe Lortek.

Bez škrabanja po zidu

Poznati grafiti umetnik, čija dela krase zidove kod amfiteatra pored Muzičke akademije u parku Manjež, nedaleko od Obeliska kod Brankovog mosta, kod stanice „Prokop”, ali i zidove Visbadena, Beča, Sheveningena, poručuje početnicima da se uvek uzdaju u zdrav razum kada im padne na pamet da žvrljaju po nekoj fasadi.

– Obično škrabanje po zidu postoji svugde u svetu, ali to nije umetnost. Zato su i važni način i mesto na kojem se ostavljaju poruke. I mene je jednom uhvatila policija, bio sam mlađi, nisam imao svest o tome. Kažnjen sam, ali sam naučio da ubuduće poštujem sredinu u kojoj živim da bi i ona mene mogla da podrži u budućnosti – uveren je Lortek.