U januaru moguće otvaranje još tri poglavlja

Brisel bi oko 20. januara mogao da da zeleno svetlo za još tri poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom. Prema nezvaničnim informacijama reč je o poglavlju 20 – preduzetništvo i industrijska politika, poglavlju 29 – carinska unija, kao i o potvrdi otvaranja poglavlja 26 – obrazovanje i kultura.

Prošle sedmice Hrvatska je, podsetimo, skinula svoju rezervu na poglavlje 26, pošto je Srbija preduzela korake ka rešavanju pitanja udžbenika za nacionalne manjine. To poglavlje trebalo bi da bude istovremeno i zatvoreno, jer su oblasti obrazovanja i obuke mladih i kulture prvenstveno u nadležnosti država članica EU, među kojima Unija onda pospešuje saradnju.

Što se tiče poglavlja 20, ono se ubraja u lakša poglavlja za pregovaranje. U okviru pregovora, od država kandidata se zahteva da predstave svoju politiku industrije i strategiju restrukturiranja, kako bi se procenilo da li su njihove industrijske politike u skladu s principima EU.

Najzad, kad je reč o poglavlju 29, EU ima uglavnom instrumente kojima se obezbeđuje funkcionisanje carinske unije, kao i efikasna zaštita i kontrola spoljnih granica.

Bez carinske unije ne bi bili mogući, kako upućeni objašnjavaju, zajednička trgovinska politika i razvoj EU, njeno zajedničko poljoprivredno tržište i efikasna koordinacija ekonomskih i monetarnih politika.

Pod pojmom carinska unija podrazumeva se, inače, prostor na kojem ne postoje unutrašnje prepreke kretanju robe, a na robu koja ulazi iz trećih država primenjuju se zajednička pravila, carine i kvote.

Članice EU uglavnom smatraju da je Srbija zaslužila da otvori nova poglavlja, pre svega zbog nedavnog napretka u tehničkim pregovorima Beograda i Prištine, koji su doveli do toga da Kosovo dobije pozivni broj, preneo je juče Fonet.

Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije EU, nedavno je izjavila da su u toku pripreme za diskusiju s Komitetom EU za proširenje o mogućim poglavljima za prvu polovinu 2017. godine.

Uz pomenuto poglavlje 29, ona je tada navela i poglavlje sedam – o intelektualnoj svojini, 33 – o budžetskim i drugim pitanjima i poglavlje 13 – o ribarstvu. Prema njenim rečima, pregovara se intenzivno i o poglavljima 11 i 19, posvećenim poljoprivrednom razvoju i socijalnoj politici.

Iz Ministarstva poljoprivrede su pre dva dana preneli da je Srbija dobila zeleno svetlo da bez merila, odnosno dodatnih uslova, počne pripreme za otvaranje poglavlja 27 – o životnoj sredini, jednom od najtežih poglavlja u pristupanju EU. Upućeni ističu i da će prilagođavanje evropskim ekološkim standardima doneti veliku korist građanima Srbije, jer je, između ostalog, reč o neophodnosti zatvaranja nepropisnih deponija, ulaganju u razdvajanje otpada i reciklaži, poboljšanju kvaliteta vazduha i ulaganju u preradu otpadnih voda i vodosnabdevanje.

Procenjuje se da je potrebno doneti 700 propisa i uložiti više od 10 milijardi evra da bismo se uskladili s pravilima EU u ovoj oblasti. Srbija ovde može da očekuje i prelazne periode, što znači mogućnost da se u nekim oblastima prilagođava EU i posle završetka pregovora, pa čak i u vreme kad postane njena članica.

Otvaranje poglavlja u 2016. godini nije teklo onako kako je Srbija očekivala, pre svega zbog rezervi koje je iznosila Hrvatska. Zbog njenih primedbi otvaranje dva ključna poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava i 24 – pravda, sloboda i bezbednost, odlagano je do sredine jula, a 13. ovog meseca, umesto tri očekivana poglavlja, otvorena su dva: poglavlje pet – o javnim nabavkama i poglavlje 25 – o nauci i istraživanju (koje je istog dana privremeno i zatvoreno). Tada je Hrvatska blokirala poglavlje 26. Blokadu je podigla desetak dana kasnije, tako da se sledećeg meseca može očekivati saglasnost članica Unije na međuvladinoj konferenciji u Briselu.

Srbija je do sada otvorila šest od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa EU. U decembru prošle godine otvorena su prva dva poglavlja: 35 – o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i 32 – o finansijskom nadzoru.