Zapadnoafrički gas korak bliže Evropi

Dvojica afričkih lidera, marokanski kralj Muhamed Šesti i nigerijski predsednik Muhamed Buhari, i dve moćne zapadne energetske kompanije – britanski BP i „Kosmos” iz Dalasa (Teksas) – otvorili su krajem 2016. gotovo istovremeno novu energetsku mapu Crnog kontinenta, od velikog značaja i za Evropu.

Zajednički imenitelj dva, u ovom trenutku, odvojena poslovna plana jeste uverenje eksperata da su Gvinejski zaliv i pučina Atlantika južno od Tenerifa duž obale zapadne Afrike – primorje novog globalnog energetskog eldorada. U centru novog afričkog megaenergetskog plana je gasovod od Nigerije do Maroka. U centru nove anglosaksonske energetske inicijative jesu dalja zajednička istraživanja gasnih nalazišta duž obala Mauritanije, Senegala i Gambije, u koju je BP spreman da odmah uloži skoro milijardu dolara. Prvi konkretni krupni koraci domaćih i stranih aktera u basnoslovnom biznisu strateškog značaja za razvoj neiskorišćenih privrednih potencijala zapadne Afrike, ali i za ponudu alternativnog izvora snabdevanja Evrope gasom, mimo Rusije, Irana i drugih zahtevnih snabdevača, ostvareni su u Marakešu u novembru i Londonu u decembru.

Ideja o izgradnji 4.000 kilometara dugog gasovoda od jugoistočnih obala Nigerije u Gvinejskom zalivu do luka nadomak Kazablanke i Tangera iskrsla je marokanskom monarhu i nigerijskom lideru na marginama skupa UN o klimatskim promenama u Marakešu, navode zvanični izvori u Rabatu. Koliko 3. decembra, tokom prve zvanične posete kralja Muhameda Šestog Abudži (sa delegacijom koja je brojala 300 učesnika), dve zemlje potpisale su sporazum o strateškoj saradnji koji je uključivao i dogovor o izgradnji megagasovoda od ove godine. Trasa novog megagasovoda odraz je izmenjenih geopolitičkih uslova u tom delu sveta. Naime, budući da je odavno znano da je Nigerija vlasnik po veličini devetih dokazanih svetskih rezervi gasa, planovi za dopremanje tog energenta do kupaca na Mediteranu i dalje kovani su i ranije, ali sa Alžirom. Taj put gasa trebalo je da pređe Saharu, ali je naj... pustinja na svetu u međuvremenu postala nezgodan teren za velike transkontinentalne projekte. Najnoviji plan da nigerijski gas putuje na sever – do Maroka – predviđa trasu duž obala zapadne Afrike, kroz Benin, Togo, Ganu, Obalu Slonovače, Liberiju, Sijera Leone, Gvineju, Gvineju Bisao, Gambiju, Senegal i Mauritaniju – do Maroka.

Najavljeni megaprojekat „ima i interkontinentalnu dimenziju, budući da će gasovod na kraju biti povezan sa energetskim tržištem Evrope, nudeći Evropi još jednu opciju za snabdevanje gasom“, navodi se u saopštenju ambasade Kraljevine Maroka u Srbiji, dostavljenom na upit „Politike“.

Prema do sada poznatim detaljima budućeg projekta (među kojima nije i njegova cena), gasovod Nigerija–Maroko trebalo bi da posluži kao „pokretač“ brojnih privrednih projekata u državama kroz koje će prolaziti, počev od energetske saradnje do poljoprivrede. Afrika za razliku od drugih kontinenta ima veoma tanku regionalnu trgovinsku saradnju (samo 17 odsto ukupnih izvozno-uvoznih poslova na Crnom kontinentu ostvaruje se na domaćem terenu). U međuvremenu, Rabat i Abudža najavljuju da će budući gasovod – inače nastavak energetskog koridora koji je 2005. izgrađen između Nigerije, Benina, Togoa i Gane – biti ostvaren „novom saradnjom ’Itmar kapitala’, suverenog investicionog fonda Maroka i Državnog investicionog fonda Nigerije“, navodi se u saopštenju marokanske ambasade u Beogradu. Učešće eventualnih stranih sufinansijera i partnera u ovom na prvi pogled basnoslovnom projektu za sada se ne spominje.

U međuvremenu, početkom decembra, na drugom kraju sveta, anglosaksonski energetski duet BP–„Kosmos” dogovorio se da zajednički nastave sa istraživanjem i eksploatacijom gasa u atlantskom priobalju zapadne Afrike, severno od Gvinejskog zaliva, tačnije u primorju Gambije, Senegala i Mauritanije, koje je teksaska firma počela početkom milenijuma. Dve godine izvan biznisa velikih investicija u nova energetska nalazišta, BP je ovog puta za početak izdvojio 916 miliona dolara da na „podvodnim parcelama“ pod koncesijom „Kosmosa” ukupne površine 33.000 kvadratnih kilometara traga za gasom – i u tom delu Afrike izgradi centar za proizvodnju i pakovanje tečnog gasa, do koga će se sirovina prevoziti podvodnim gasovodom.

„Ovdašnja nalazišta gasa, uključujući i čuveno polje ’Tortu’, svetskog su kvaliteta. Ulazak BP-a u Mauritaniju i Senegal je uzbudljiva strateška prilika da sa ’Kosmosom’ radimo u basenu koji izrasta u novo svetsko energetsko nalazište“, ocenio je Bob Dadli, izvršni direktor BP-a. Anglosaksonski tandem ove godine kreće sa inženjerskim projektovanjem zadatka na 33.000 kvadratnih kilometara zapadnoafričkog primorja Atlantika, dok će kompletna finansijska konstrukcija, prema najavama, biti poznata 2018.

Ko bi sve mogli biti kupci zapadnoafričkog gasa na koji se sada sa jedne strane usredsređuju dve uticajne države Afrike, a sa druge moćni zapadni energokapital – još nije naznačeno.

Ukoliko nigerijsko-marokanski gasovod u doglednoj budućnosti stigne nadomak obala energetski nesamostalne Evrope – Brisel će imati ozbiljan razlog da preispita dosadašnje odnose sa onim delom Afrike kojim danas uglavnom povezuje sa plimom nepozvanih ekonomskih migranata i ekstremista.