Novi pokušaj pomirenja na Kipru

Pod pritiskom međunarodne zajednice, lideri kiparskih Grka i Turaka ponovo će se, ko zna koji put, iduće sedmice naći za istim stolom u Ženevi u pokušaju da konačno uklone međaše sa četrdeset godina podeljenog ostrva i trasiraju put za zajednički život u vremenu koje dolazi.

Predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijades i lider Turaka Mustafa Akindži posle prekida pregovora u novembru pritisnuti su od EU, SAD i UN, pod čijim se pokroviteljstvom decenijama vode jalovi razgovori. Sada su se suočili sa kritikama i kiparskog naroda: Grka i Turaka. Oni su održali protestne skupove na kojima su pozvali dvojicu lidera da „bez ustezanja idu na ujedinjenje ostrva”. Mir je u interesu i Grka, i Turaka, i celog regiona, rečeno je na skupu koje je organizovalo 90 nevladinih grupa.

„Kipar pripada njegovom narodu; mi podržavamo proces pomirenja”, istaknuto je u peticiji koja je uručena liderima Grka i Turaka. U tom dokumentu se upozorava: ovo je poslednja šansa jer isprazni pregovori ne mogu večno da traju.

Prvaci dve zajednice prihvatili su predlog UN da nastave pregovore 9. januara u Ženevi. Dve strane ne otkrivaju svoje karte unapred. Oni sada treba da se dogovore o unutrašnjim granicama između dve etničke zone – grčke i turske – koje bi trebalo da budu sastavni delovi buduće federalne države jer u novembru na dva sastanka u Švajcarskoj nisu uspeli da premoste razlike u stavovima.

„Godina 2017. bi mogla biti godina mira i rešenja, mada su poslednje milje uvek najteže”, ističe lider kiparskih Turaka Akindži. Uoči sastanka u Ženevi odvija se živa diplomatska aktivnost. Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu će u Njujorku razgovarati sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom o rešavanju „kiparskog problema”. Predviđen je i susret šefova diplomatije Grčke i Turske. Poučen ranijim igrama turske strane, predsednik Anastasijades je primetno suzdržan uoči nastavka pregovora.

Grci traže, kako se saznaje, svoje kuće i okućnice na kojima su vekovima živeli sve do vojne intervencije Turske 1974. godine. To su posedi na koje bi trebalo da se vrate desetine hiljada prinudno raseljenih Helena. Turci, međutim, tvrde da je to „maksimalistički zahtev” i spremni su, kako otkrivaju mediji, da povrate samo sedam odsto spornih teritorija. Radi se o ogromnoj imovini koju su posle vojne intervencije pre četiri decenije uzurpirale desetine hiljada muslimana koji su kao kolonisti stigli iz zabiti Anadolije.

U Nikoziji ističu da je to nekorektan i nerealni stav Turaka. Podseća se da su i delioci pravde Evropskog suda u Strazburu u više navrata dali za pravo Helenima, koji traže svoju dedovinu.

Prvaci dve zajednice su se našli pod pritiskom i na ostrvu i u svetu i sada se očekuju obostrani ustupci ma koliko to bilo bolno. Ukoliko Anastasijades i Akindži konačno pronađu zajednički jezik u Ženevi bi posle toga trebalo da se održi sastanak sa delegacijama zemalja koje garantuju kiparsku nezavisnost i teritorijalni integritet: Grčke, Turske i Velike Britanije. Kipar je bio engleska kolonija i stekao je nezavisnost 1960. godine. London je zadržao dve pomorske baze na strateški važnom ostrvu.

Kipar je podeljen 1974. godine posle turske vojne intervencija, koja je izvedena pod izgovorom da se spreči integracija ostrva sa Atinom. Republika Kipar je 2004. godine postala član Evropske unije, dok su Turci na severu ostrva ostali u izolaciji. Oni su 1983. godine proglasili svoju „državu” na okupiranim teritorijama na severu koju je priznala samo Ankara. U znak podrške „braći” na ostrvu, Turska još nije uspostavila odnose sa legalnom vladom u Nikoziji. Republika Kipar je zbog toga u više oblasti blokirala pristupne pregovore Ankare sa Briselom i oni će se „odmrznuti” tek kada se pronađe pravedno rešenje kiparskog problema, jer Ankara ne može da postane član „evropske porodice” ako prethodno ne prizna sve njene članove