Od viška glava (ne) boli

Kada je nedavno vlasnik RTV „Pink” Željko Mitrović dobio saglasnost od Republičke radiodifuzne agencija da kupi i 4,95 odsto kapitala TV „Avala”, u javnosti se postavilo pitanje da li je u ovom slučaju reč o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji. Mitrović, „Pink” i „Avala” su to demantovali, a RRA je zaključio da nema govora o eventualnom monopolu „budući da nije premašen procenat od pet odsto vlasništva”, koliko po Zakonu o radiodifuziji vlasnik stanice sa nacionalnom frekvencijom može da poseduje u drugoj stanici sa nacionalnom dozvolom. Da li će granica dopuštenog imetka i ubuduće ostati ista ili će biti niža, odrediće zakon o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila kako glasi zvaničan naziv novog antimonopolskog propisa.

– Ima indicija da u Srbiji postoje ljudi čije medijsko vlasništvo već prevazilazi okvire koje nameravamo zakonom da propišemo kao granicu. To i jeste osnovni problem – najpre se dozvoli da u određenoj oblasti budu premašeni okviri, a tek potom se donose zakoni koji to treba da regulišu i svedu na pravu meru. Bojim se da će tako biti i ovde i da ćemo imati dosta problema u primeni ovakvog zakona– objašnjava dr Rade Veljanovski, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i šef grupe koja je pripremila tekst.

Iako nije želeo da precizira na koga se odnose sumnje o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, Veljanovski ne isključuje mogućnost da medijski tajkuni u međuvremenu i uvećaju svoj kapital s obzirom na to da nam tek predstoje izbori, pa formiranje skupštine i vlade, pa će proteći dosta vremena dok zakoni ne budu usvojeni.

I Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture za sferu medija, primećuje da već „postoje korporacije koje u raznim medijima poseduju vlasništvo u vrlo visokom procentu”, ali zakon tek treba da obezbedi instrumente koji će potvrditi da li su takve sumnje tačne ili ne.

– Ovaj zakon će se pozabaviti transparentnošću vlasništva u medijima i odrediti šta je dozvoljena medijska koncentracija. Važiće i za štampane i za elektronske medije – ističe Dragan Janjić.

Iako ne želi da otkriva konkretna rešenja dok tekst ne prođe proceduru u Ministarstvu, jedan od poznatih detalja jeste da vlasnici RTV stanica sa nacionalnim pokrivanjem ubuduće ne bi trebalo da imaju neki dodatni posed u medijskoj sferi.

Koje su to granice preko kojih vlasništvo postaje monopol?

– Jedan od predloga jeste da, ako neko ima radio i televiziju sa nacionalnim pokrivanjem ili poseduje radio i TV stanicu koje pokrivaju Vojvodinu, ne bi smeo da ima ništa više od medija. Ideja je i da tiraž od 300.000 primeraka novina bude jedna od granica. Moguće su i razne kombinacije, pa je predviđena i mogućnost da vlasnik elektronskog medija na lokalnom nivou može da ima još jednu ili dve takve stanice. U pripremi zakona pridržavali smo se evropskog iskustva i principa u ovoj oblasti, ali smo bili za nijansu manje restriktivni nego što je to slučaj u državama našeg okruženja i zemljama tranzicije, gde je zakonodavstvo strože – kaže dr Rade Veljanovski.

On objašnjava da je suština u tome da pre svega bude zaštićen javni interes i da „u informisanju ne postoji ničiji monopol, ni države, ni privatnika”.

Ko će biti nadležan da utvrđuje da li postoji nedozvoljena koncentracija medijskog vlasništva?

– To bi trebalo da bude u nadležnosti Ministarstva kulture, s tim da se nadležnost Republičke radiodifuzne agencije za elektronske medije neće bitnije promeniti. Važno je da na jednom mestu budu akumulirani podaci na osnovu kojih se reaguje u takvim slučajevima. Iako je idealan obrazac teško naći, trudili smo se da predložimo mehanizme kojima će se precizno utvrđivati obim vlasništva – objašnjava Veljanovski.