Šarčević: Veliki smo rasipnici

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su škole u Srbiji u izgubljenim sudskim sporovima napravile dugovanje od 215,5 miliona dinara koje će ministarstvo morati da pokrije, te da je uputio pismo svim direktorima da će biti pokrenuti krivični postupci protiv onih koji nastave da „srljaju” u sudske postupke za koje znaju da će biti izgubljeni.

„Sa tim parama smo mogli čudo da napravimo. Plaćamo cehove još iz 2004. godine. Poslao sam pismo prvo sekretarima škola, jer su oni pravnici i od njih tražimo da čuvaju zakon. Direktor može biti biolog, muzičar ne mora da zna zakon, ali ovaj je dužan da mu kaže - ovde grešiš, ovo ne smeš da radiš, ovde ne počinji izgubićemo”, kaže Šarčević.

Pismo upozorenja je upućeno i svim direktorima škola da će biti pokrenuti ne disciplinski već krivični postupak protiv svakog ko novčano ošteti državu.

„Po sadašnjem zakonu to može da se uredi, a u novim će to biti brži i efikasniji. Sve može da se uredi ako ima volje. Veliki smo rasipnici”, kaže ministar i dodaje da su s tim novcem mogli da opreme škole računarima, obuče nastavnici.

Najavljuje da će tokom januara početi obuka za direktore škola koje su dobile najniže ocene u spoljašnjoj proveri kvaliteta.

U intervjuu za Tanjug pojašnjava da je ove godine prosveta dobila oko 50 miliona evra više novca nego prošle, ali da će veći deo tog novca otići za plate prosvetara, a planirano je više novca za nauku, uvođenje dualnog obrazovanja i uvođenje elektronskog dnevnika kao prve faze digitalne mreže u školama.

Upitan da li prosvetari mogu očekivati novo povećanje plata u ovoj godini, on kaže da se sada troši samo koliko se zaradi i da će povećanje plata zavisiti od rasta privrede u ovoj godini.

Govoreći o dualnom obrazovanju ministar kaže da se dualno obrazovanje ne može odmah uvesti u sve škole, ali da može tamo gde ima potrebe.

Ove godine najavljuje da će se raditi plan upisa u srednje škole, kroz sveobuhvatnu analizu koja uključuje potrebe privrede, lokalnih samouprava, Privredne komore, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Imali smo mrežu škola koja po navici postoji godinama. Pa odete u grad gde imate dve tehničke škole gde jedna radi savršeno, druga ne radi. Druga ne treba da postoji jer se na taj način plaća menadžment nepotrebno”, rekao je Šarčević.

Najavljuje stimulaciju nastavnika koji dobro rade, a sredstva za te svrhe biće ostvarena kroz razne uštede u sistemu.

„Radimo optimizaciju mreža škola. Beograd smo skoro završili i više od 40 različitih ustanova, od predškolskog do fakulteta, dobijaju druga svojstva, a time je država uštedela 20 do 30 miliona evra, naglašava Šarčević.

U racionalizaciji mreže škola, kako kaže, nastojaće da se iskoriste kapaciteti škola koje su poluprazne, te će one biti dopunjene sa predškolcima, jer je to najveći problem u velikim gradovima.

„Imaćemo veliki kredit Svetske banke koji koristimo za razvoj predškolskog sistema i ranog školovanja od treće godine i to počinje od februara. Predškolski sistem prvi put će imati ogromnu ulogu u sistemu obrazovanja u Srbiji”, naglašava ministar.

Podseća da Hrvatska uvodi digitalnu školu sa 300 miliona evra, da će Srbija taj postupak početi skromnije, ali da će napraviti sličan rezultat.

„Imamo obavezu da obučimo ljude da drugačije predaju, da rasterećuju sadržaj. Ono što porodica i đak očekuju od nastavnika je zanimljiva škola i da znanje brže stiču”, pojašnjava ministar.

Najavljuje da će pripreme za PISA testiranje zakazano za 2018. Godinu početi već tokom januara, da se mora mnogo raditi, a da se visoki rezultati ne mogu očekivati pre 2021. godine.

Govoreći o lažiranju rezultata male mature, Šarčević kaže da se dešava da čitavi okruzi fingiraju rezultate male maturu i da je to „javna tajna”.

„Nije problem da mi uvedemo jaku kontrolu, ali moramo da menjamo ambijent. Na neke stvari možemo brže uticati, neke moramo temeljno da radimo. Nismo naučili da budemo temeljni, odgovorni, nego površni”, naglasio je ministar.

Upitan da li će biti sankcija za škole za koje se utvrdi da su fingirale rezultate, ministar kaže da će biti sankcija za one za koje se utvrdi odgovornost, da je mogao da otpusti „pola Srbije” kada je došao na mesto ministra, ali da treba postaviti pitanje ko je kriv za to što se dešava.

„Kriv je sistem koji je puštao da to tone, da rđa. To ne može odjednom da se pokrene, to je rad sa ljudima. Svi treba da imaju odgovornost, motivaciju, strah. Strah da će me neko otkriti da zabušavam”, kaže on.

Govoreći o nasilju u školama i sve učestalijim napadima učenika na nastavnike, on kaže da će biti promenjeni zakoni i da sa drugim ministarstvima nastoji da se pokrenu mehanizmi da se uvedu kazne za roditelje nasilnih učenika.

„Biće to novčane kazne, društveno koristan rad, sve kazne koje druge pametne zemlje koriste”, kaže Šarčević i dodaje da će uporedo sa promenom zakona u obrazovanju Ministarstvo za rad raditi Zakon o porodici, te će oni biti sinhronizovani.

Uvođenju informatike kao obaveznog predmeta u škole, nastavlja ministar, prethodiće izmene zakona kojima se mora urediti nedeljno opterećenje učenika, te će se tako stvoriti prostor za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta.

Pojašnjava da su u prethodnom periodu uvođeni predmeti - drugi strani jezik kao izborni, veronauka, građansko, izabrani sport, kršio se zakon, a niko nije vodio računa o opterećenju učenika.

„Planove i programe moramo da rasterećujemo, da povezujemo kroz predmete. Recimo, romantizam možemo povezati i obrađivati na časovima srpskog jezika, engleskog, na časovima umetnost i učenici će bolje da shvati, a ne da uče kao izdvojenu celinu”, pojašnjava ministar.

Od dodaje da će se izabrani sport transformisati u nešto „pametnije i bolje”, te će tako umesto da imaju jedan čas izabranog sporta učenici imati čas i po sportskih aktivnosti, te će tako sa dva obavezna časa fizičkog, sekcijama, sporta biti svaki dan u školama.

Upitan da li su raspoređeni tehnološki viškovi, ministar kaže da su raspoređeni svi koji su ostali bez norme ove godine, ali da su ostali viškovi iz ranijeg perioda.

Dešava se i to, pojašnjava, da ljudi neće da prihvate mesto gde su raspoređeni ili da direktori kriju radna mesta i zapošljavaju svoje ljude, te otuda u prosveti nema racionalizacije.

„To niko nije dirao. Niko nije prebrojao radna mesta i broj ljudi koji rade. Mi smo to donekle uredili. Ubuduće će biti obaveza da tehnološki viškovi moraju da prihvate radna mesta koja im se ponude ili da uzmu otpremninu”, pojašnjava ministar.

Govoreći o uvođenju uniformi ministar je naglasio da škola treba da bude mesto gde se „ljudi ponašaju normalno”, te da škola nije mesto gde će srednjoškolke šetati našminkane „ko rakuni”, sa pirsinzima, a nastavnice dolaziti u helankama i mini suknjama.

Uvođenje uniformi u škole, smatra on, značio bi uvođenje reda, a uniforme u školama imaju sve razvijene zemlje, poput Kine, Britanije.

„Priča se da je to novi namet za roditelje, pa kao da deca sada idu gola u školu. Napravite jednoobraznu odeću koja je udobna, pogodna detetu ima amblem škole, jer to roditeljima smanjuje muku”, pojašnjava ona.

Naglašava da škole koje imaju sopstvene prihode mogu određeni broj uniformi i same da nabave, te tako rasterete roditelje – prenosi Tanjug.