Četvrt veka Republike Srpske

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Republika Srpska danas obeležava 9. januar, ali nisu svi u BiH preterano srećni zbog svečane proslave 25. rođendana Srpske.

Nasuprot svečanoj atmosferi u Banjaluci i drugim gradovima, uz ulice i balkone okićene zastavama, 9. januar kao Dan RS i njene ingerencije neprestano se osporava iz Sarajeva, grada u kojem je pre četvrt veka i proglašena Republika Srpska.

Za ovu svečanost, prvu rođendansku proslavu posle referendumske potvrde naroda, poslato je 2.000 pozivnica, a više od 150 novinarskih ekipa akreditovano je za praćenje, dok i sami građani poručuju da će ovaj praznik svečano obeležiti, kako je to najavljeno i iz opština i gradova širom RS. Prvi put svečani prijem povodom Dana RS juče je organizovan i u Srebrenici.

„Ovaj dan za mene jeste nacionalni praznik, uopšte ne razumem motive onih kojima to smeta i kojima smo očito stalna, a izgleda i jedina preokupacija. Kako god bilo, njihove neuspele namere samo su još jedan razlog više da i po hladnoći večeras zaplešem uz ’Legende’. Trebalo bi daleko više da se uvažavamo, a mi svojim praznikom ne želimo nikog da uvredimo”, kaže nam tridesetogodišnji Banjalučanin Dragan K. dok se fotografiše ispod bilborda sa natpisom „PRAVOnaSLAVLjE”.

I učesnici istorijskih događaja s početka devedesetih godina 20. veka koji s vremenske distance od četvrt veka promišljaju o tim vremenima uvereni su da točak istorije u iscrtavanju granica Republike Srpske, motivisan željom srpskog naroda, ali i strahom od brojnijeg bošnjačkog naroda i sumnjivih namera tadašnjih muslimanskih lidera, proklamovanih u autorskim delima kao što je Islamska deklaracija, nije bilo moguće zaustaviti.

U takvom uverenju samo ih dodatno ojačava današnji odnos bošnjačkih političkih lidera u pogledu proslave rođendana i važnog datuma, ali i mnogo čega drugog, koji na želju srpskog naroda za odbranu svog statusa uvek gledaju podozrivo, pokušavajući to da predstave kao suvišno, a neretko i antievropsko ponašanje.

„Sloboda srpskog naroda vezana je za postojanje države. Kad nismo imali državu, dramatično smo stradali. Naša sloboda nikad nije bila uperena prema ukidanju slobode drugima, nego je srpski narod pokazao da sloboda koju je za sebe osvajao bila sloboda i za druge narode na ovim prostorima. Naša težnja jeste što bliskiji ili državni okvir sa Srbijom. Ono što pokušavamo ovde da uradimo jeste da Srpsku osposobimo za njen samostalni put”, rekao je Dodik prilikom uručivanja odlikovanja zaslužnim pojedincima, organizacijama i institucijama.

Jednako onako kako je Alija Izetbegović, tadašnji lider muslimana, govorio da je izlazak BiH iz zajedničke države jedini mogući put, priznajući da je svestan kako to neizbežno vodi u rat, tako i srpski lideri tog vremena, kao i današnjeg, nemaju dilemu oko toga da je Republika Srpska nezaobilazno morala biti formirana kao odgovor na zapaljive planove muslimanskih lidera.

Pošto je postalo belodano da se muslimanski politički vrh ne obazire na srpsko protivljenje i strahove i da ne nameravaju da odustanu od otcepljena BiH od Jugoslavije, već se predano pripremaju za referendum, formiranje autonomije za srpski narod, s prvobitnom ambicijom ostanka u zajedničkoj zemlji, bilo je, kažu, nezaobilazno. Tako je Skupština srpskog naroda u BiH 9. januara 1992. donela Deklaraciju o formiranju Republike srpskog naroda BiH, koja je u novembru 1995. u američkoj državi Ohajo međunarodno verifikovana Dejtonskim sporazumom, kao jedan od dva ravnopravna entiteta od kojih se sastoji BiH.

Učesnici dejtonskih pregovora kažu kako je, sem želje Beograda da se prekine rat, makar i po cenu nepovoljnih odluka za Srbe u Hrvatskoj, a delom i RS, kao i istrajnosti naroda, rukovodstva i Vojske RS da odbrane RS, formiranu 9. januara 1992, tome bitno doprinelo i uverenje Amerike da se kroz taj mirovni ugovor međunarodno verifikuje Republika Srpska kao autonoman entitet.

Suprotstavljeni koncepti u pogledu prirode nastanka Srpske, to jest da li se to desilo pre ili posle rata, doveli su do političke ofanzive bošnjačkih političara, koja traje već dve godine, s ciljem da ospore 9. januar kao datum kad je 1992. stvorena RS i koji se kao rođendan obeležava već četvrt veka.

Dodik, pak, veruje kako su time postigli suprotan efekat. „RS sada ima Zakon o Danu RS koji niko ne može da ospori, u koji je ugrađena volja naroda na referendumu. Od ovog datuma sada je stvoren i mit koji je samo osnažio ranije uverenje građana o neophodnosti njegovog praznovanja”, kaže Dodik.

Svečanosti u Banjaluci, koja je kao i prošle godine, kad je u Banjaluci bio srpski premijer Aleksandar Vučić, iz Sarajeva dočekana s podozrenjem, prisustvuju i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej, kao i ministri Vlade Srbije.

„O Danu RS ne pitamo se ni ja, ni Izetbegović, već narod, koji je to izglasao na referendumu”, rekao je Nikolić, nakon što je od Bakira Izetbegovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH (po čijem je zahtevu osporen Dan RS), pozvan da razmisli o dolasku u Banjaluku.

Šta jubilej od četvrt veka znači Srpskoj za „Politiku” je prokomentarisao Mladen Ivanić, predsedavajući Predsedništva BiH:

„Srpski narod u BiH dobio je svoje institucije koje mu garantuju ravnopravnost, ostvario pravo na svoju samostalnost unutar BiH, kao i pravo da o svemu odlučuje i bude pitan. To je i jedan od veoma bitnih preduslova mira u BiH, jer imamo institucije koje nam garantuju da smo ravnopravni. Narod koji ima svoje institucije, ima i bezbednost i garanciju trajnog opstanka na ovim prostorima”, rekao je Ivanić.

Vojni orkestar, kao i vojnici Oružanih snaga BiH, njih 40, iz sastava Trećeg pešadijskog puka (koji baštini tradiciju Vojske RS), juče su ipak postrojeni u Banjaluci prilikom dočeka srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića na polaganju venaca palim borcima VRS u sklopu obeležavanja Dana RS, uprkos protivljenju štaba NATO-a u Sarajevu iz kojeg su stali na stranu bošnjačkih političara u oceni da bi njihovo učešće bilo nezakonito, jer je Ustavni sud BiH taj datum proglasio neustavnim.

„Ja sam odlučio, a ne oni (vojnici), da hoću da imam počasnu jedinicu i njihova je obaveza bila da ispune moje naređenje. Vrlo jasno i svesno to radim, jer želim da pokažem da u ovoj zemlji ne prolaze pokušaji da se neko disciplinuje”, rekao je Ivanić novinarima u Banjaluci.

Zvaničnici iz RS najavljuju da će vojnici Oružanih snaga (OS) BiH na neki način biti prisutni i na današnjem defileu na Trgu Krajine, pod nazivom „25 godina Republike Srpske”, jednoj od brojnih aktivnosti povodom obeležavanja Dana RS, ali da u njoj verovatno neće aktivno učestvovati. Ivanić pojašnjava kako će počasna jedinica OS BiH biti prisutna radi davanja počasti njemu kao predsedavajućem Predsedništva BiH.

Za zamenika ministra odbrane BiH Seada Jusića jučerašnje postrojavanje jeste u skladu s aktima i pravom, ali on za „Avaz” kaže da bi bilo koji čin u pogledu učešća u obeležavanju manifestacije Dana RS na paradi 9. januara, a koji je neustavan, predstavljao kršenje zakona i uputstava NATO-a. I iz štaba NATO-a u Sarajevu kratko navode samo da je postrojavanje 8. januara bilo u skladu s ranijim preporukama, odavanja pošte palim borcima i civilnim žrtvama rata.

Dodik je posle polaganja venaca palim borcima VRS rekao da ono što je uradio NATO u vezi sa Oružanim snagama BiH, mešajući se u unutrašnja pitanja, govori o tome da bi trebalo da odbijemo bilo kakav put ka tom savezu, jer nam je jasno na koji bi način upravljali kad bi BiH bila pod njihovom komandom.

„Nakon bombi, sad i takav stav NATO-a, za mene su obaveza snažnijeg zalaganja za vojnu neutralnost u budućnosti”, rekao je novinarima Dodik.

Deveti januar je za sve političke subjekte u RS istorijska činjenica koju nije moguće menjati sudskim odlukama, pa stoga ne razumeju kako to može biti „uvredljiv datum”, kako to tvrde bošnjački zvaničnici u Sarajevu, koji navode da nemaju ništa protiv toga da RS obeležava svoj dan, ali da to ne može biti 9. januar.

Današnji praznik se prvi put obeležava po važećem Zakonu o Danu RS, koji je Skupština RS usvojila 25. oktobra 2016, mesec dana posle referenduma, čiji su rezultati ugrađeni u to zakonsko rešenje, tako što se praznovanje poziva na iskazanu volju građana. Deveti januar je u poslednjih četvrt veka obeležavan po Zakonu o praznicima RS, ali je Ustavni sud BiH krajem 2015. osporio deo koji se odnosi na proslavu 9. januara, koja je naknadno od strane tog suda i ukinuta, pod obrazloženjem da se u njemu ne pronalaze i druga dva naroda u RS.

Sporna je, zapravo, bila praksa u okviru koje je uobičavana i proslava krsne slave RS Sveti Stefan, iako se verski obred nije predviđao ni u prethodnom zakonu, pa je i u novom zakonskom rešenju jasnije naznačeno da je reč o sekularnom prazniku.

Verskog dela nema u zvaničnom programu obeležavanja, a najavljeno je da će predsednik RS prisustvovati današnjoj liturgiji u Hramu Hrista Spasitelja, koju će povodom praznika Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana služiti patrijarh Irinej.