Spas od hladnoće u Prihvatilištu za stare

Mraz i veoma niske temperature u glavnom gradu potrajaće do četvrtka, a najteže će biti onima bez krova nad glavom, kojima je ulica jedini dom. U Prihvatilištu za odrasle i stare krcato je već danima, ali zaposlene to ipak ne sprečava da prime još bespomoćnih koji tu svakodnevno pronalaze parče hleba, lekarsku pomoć i malo toplote. U objektu u Kumodraškoj trenutno ih je četrdesetak više od broja ležaja. Sve prostorije su zagrejane, ali i dalje ostaje glavna boljka ove ustanove – manjak smeštajnog kapaciteta.

– Zbog toga smo iz našeg objekta privremeno izmestili 21 korisnika u gerontološke centre u Mladenovcu, Obrenovcu i širom prestonice. Sobe su  nam ipak prepune, pa smo krevete poređali i duž hodnika. Ima ih i u čekaonici, a ako bude bilo potrebno, pomerićemo i stolove u trpezariji da bismo napravili mesta za nove dušeke. U pojedinim krevetima je i po dvoje ljudi, ali se niko ne buni. Sve je bolje od hladne klupe u parku ili kartonske kutije. Mnogi su toliko bolesni da ne mogu da ustanu iz kreveta. O njima trenutno brinu četiri negovateljice i šest medicinskih sestara – otkriva Suzana Milovanović, koordinatorka stručne službe prihvatilišta.

Sedenje ili ležanje na dušecima smeštenim po hodnicima ili u ćoškovima soba u koje godinama niko nije ulagao neizostavna je slika iz ove ustanove.  Trenutno, u prihvatilištu borave 143 ugrožene osobe, a objekat je predviđen za 104 duše.

Od rekonstrukcije zgrade zasad nema ništa, iako je pre izvesnog vremena bilo reči o tome da će izgradnja novog objekta početi još prošle godine, na mestu sadašnjeg montažnog.

– Prihvatilište je jedina ustanova u Srbiji koja zbrinjava one koji se nađu na ulici, bez krova nad glavom i bez ikoga ko brine o njima. Kod nas stignu gladni, za svaku osobu potrebno je i do 1.000 litara vode samo za kupanje. Mesečno nam treba i do 60.000 dinara za svakog korisnika ponaosob, jer to su ljudi koji ovde dođu goli i bosi. Većina nije ni osigurana, a potrebni su im lekovi, željni su i hrane… Zbog svega toga bilo bi dobro da što pre počne obnova ili proširenje objekta, jer realno nemamo mesta za sve – ističe Milovanovićka.

U Sekretarijatu za socijalnu zaštitu nedavno su za „Politiku” pojasnili da je u toku rešavanje imovinskopravnih odnosa na nedostajućim parcelama, a istovremeno je i zakonski zastupnik grada podneo zahtev za uknjižbu prava javne svojine na nepokretnosti – objektu „Prihvatilište za odrasle i stare”. To znači da grad treba da se upiše kao vlasnik objekta da bi mogao da započne obnovu starog ili da izgradi potpuno novi objekat. Postojeća projektna dokumentacija rađena je po starom Zakonu o planiranju i izgradnji, a takođe nisu rešeni ni imovinskopravni odnosi na delu parcele koji je neophodan zbog dobijanja lokacijskih uslova. Ovo je problem koji nije rešavan duže od deset godina, faktički otkad postoji potreba za povećanjem broja korisnika.

Na dnevnom tretmanu u toku godine u prihvatilištu bude i do 3.000 osoba. Za funkcionisanje ove ustanove u prošloj godini grad je obezbedio oko 86,5 miliona dinara, a taj novac trošio se na isplatu zarada, račune za komunalije, lekove, ishranu korisnika…