Stranci zapošljavaju još 2.500 ljudi

Za podsticanje direktnih investicija u budžetu za 2017. godinu kao bespovratna pomoć planirano je 11 milijardi dinara i još 400 miliona dinara za snimanje filmova, što je za 900 miliona dinara manje nego u 2016. Prema podacima Ministarstva privrede, od 1. aprila 2014. do 31. decembra 2016. godine, država je potpisala da će sa 156,72 miliona evra pomoći 40 projekata, a investitori su se obavezali da će u njihovu izgradnju i opremanje uložiti 637 miliona evra.

Ako sve bude išlo po planu, novi poslovi, koje uz pomoć države gotovo po pravilu pokreću strani investitori – više od 98 odsto od ukupnog broja, stvoriće još 24.924 radna mesta. Do sada je potpisano 37 ugovora, a u 2017. se očekuje završetak najmanje šest projekata koji će zaposliti 2.570 ljudi. Prema podacima zvanične statistike, u Srbiji posluju 2.624 strane firme koje zapošljavaju 198.797 ljudi.

Započeto će završiti pirotski „Tigar tajers”, NCR Beograd će završiti dva projekta, zatim „Banja komerc bekament” Aranđelovac, „Aster tekstil” Niš i „Srejt nova” Stara Pazova.

Ukupna vrednost ulaganja u ovih sedam projekata je 236,54 miliona, a za podršku njihove realizacije odobrena su podsticajna sredstva u vrednosti od 43,52 miliona evra.

U Ministarstvu privrede napominju da takozvani period monitoringa za većinu ugovorenih projekata traje do 2022. godine. U tom periodu država će nadgledati da li preduzeća održavaju predviđeni broj zaposlenih radnika, isplaćuju ugovorenu visinu zarada i poštuju ugovorenu vrednost ulaganja.

Od ukupno 37 potpisanih ugovora, samo tri su potpisana sa domaćim investitorima, kažu u Ministarstvu privrede. Ukupna vrednost planiranih ulaganja domaćih je 10,73 miliona evra, što je 1,68 odsto ukupnih ulaganja koja država dotira. Oni planiraju da zaposle 395 osoba, što je samo 1,58 od ukupnog broja. Država će im pomoći sa 2,57 miliona evra, što je 1,64 odsto od ukupno odobrenih podsticaja.

Podsticaje za realizaciju novih investicionih projekata i otvaranje novih radnih mesta Srbija dodeljuje od 2006. godine po više puta menjanoj uredbi. Samo u 2014. nije bilo novih ugovora, tako da su u toj godini samo isplaćivani podsticaji po ranije ugovorenim projektima.

Kompanije koje dobijaju ovu državnu podršku obavezuju se da zaposle ugovoreni broj radnika u roku od tri godine od potpisivanja ugovora, a poslednja rata im se isplaćuje kad se dostigne puna zaposlenost. U slučaju nepoštovanja ugovorenih rokova ugovor se raskida, a isplaćeni podsticaji se povlače aktiviranjem bankarskih garancija.

Ovim modelom privlačenja investitora, koji je Mlađan Dinkić prekopirao od Irske i Slovačke, u Srbiju su došle neke od najprestižnijih svetskih kompanija, kao što su „Boš”, NCR, „Gramer sistem”, „Gorenje”, „Beneton”, „Panasonik”, „Džonson elektrik”, „Jura”, „Leoni” i druge.

S namerom da podstakne domaće i strane ulagača i poveća konkurentnost Srbije u odnosu na zemlje u okruženju, u 2015. je donet novi Zakon o ulaganjima, koji je izjednačio domaće i strane ulagače, i osnovana Razvojna agencija Srbije (RAS). Minimalni broj radnih mesta koji se mora otvoriti da bi projekat mogao da konkuriše za dodelu podsticaja novom uredbom smanjen je na 30 u najnerazvijenijim opštinama, a na 70 u najrazvijenijim. Minimalna vrednost investicije je 250.000 evra u najnerazvijenijim, do milion evra u razvijenim opštinama.

Zakon o kontroli državne pomoći i Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći propisuju da velika firma može da dobije podsticaj i druge zakonom predviđene olakšice do 50 odsto opravdanih troškova ulaganja, srednja preduzeća do 60, a mala do 70 odsto. Kontrola ispunjavanja ugovora postoji prilikom odobravanja podsticaja i tokom praćenja ostvarivanja ugovora. O dodeljivanju podsticaja odlučuje najpre Savet za ekonomski razvoj, ugovore odobrava Vlada Srbije, a Komisija za kontrolu državne pomoći odobrava podsticaje.

Poseban sektor u Ministarstvu privrede prati izvršenje obaveza korisnika isplaćenih podsticaja. U ugovoru je određen period u kojem radnici ne smeju biti otpušteni, u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći i Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, što je preuzeto iz pravnog sistema Evropske unije. Taj period je najmanje tri godine za mala i srednja preduzeća i pet za velika. On počinje da teče onda kada korisnik sredstava zaposli ukupan broj radnika iz ugovora.

U organizaciji Naučnog društva ekonomista ugledna imena od struke su sredinom oktobra prošle godine raspravljali na temu „Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji”. Iako mu nije bila namera, Ljubomir Madžar je u svom radu celu raspravu izrazio u četiri rečenice. Prvo, SDI su izuzetno važna dopuna domaćoj akumulaciji, koje gotovo da i nema. Drugo, svetska privredna istorija ne poznaje slučajeve efikasnog ekonomskog razvitka bez oslonca na sopstvenu akumulaciju. Treće, trebalo bi se okanuti nade da će SDI najzad poslužiti kao instrument za konačno rešavanje tzv. preduzeća u restrukturiranju. I četvrto, nema osnove niti mogućnosti da se podrži ono što je centralno u aktuelnoj politici usmeravanja SDI, a to su subvencije.

Bilans 2006–2013.

Prema poslednjim zvaničnim podacima dostavljenim „Politici”, od 2006. do 2013. godine sa investitorima ugovoreno izdvajanje podsticaja za 274 projekta, u visini od četiri do 10.000 evra po radnom mestu. Investitori su se obavezali da će uložiti 1,49 milijardi evra, a država da će na ime podsticaja izdvojiti 299,86 miliona. Za ukupno zaposlenih 55.766 radnika u realizovanim projektima isplaćeno je 239,64 miliona evra.

Raskinuto je 98 projekata – poravnanja i sporazumni raskidi, od kojih je 16 utuženih, bilo što su uzeli podsticaje, a nisu izvršili obaveze, ili za kamate.

Država je naplatila kroz bankarske garancije, okončane sudske procese, sporazumne raskide i na druge načine 25,37 miliona evra, a u prošloj godini u toku su bili procesi pred sudovima sa 16 firmi „teški” nešto više od 2,65 miliona evra.

Od svih ugovora koji su raskinuti, najviše je onih koji su zaključeni tokom 2012. i 2013. godine.